Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О НАЈАМКИМ ОДНОСИМА У ДУБРОВНИКУ

727

них радника виде се из већег броја реформација које je y циљу заштите послодавца доносило Велико или Мало Behe током XIV века. Мало веће je 1302 одредило да he сваког радног дана ујутро и увече трубачи означавати почетак и свршетак радног времена (на 8 разних места у непосредној околини Дубровника). Истовремено установлена je казна од 5 перпера за радника који напусти послодавца и оде да ради на друго место (Monumenta Ragusina V, р. 21). Доцније je неколико пута понављано да радни дан траје од зоре до мрака (11) и да радници не смеју напуштати посао да би радили код другог послодавца или на свом имању (12). Наднице су биле ниске и неколико пута максимиране на 1 грош за радове на копну и 1,5 грош за радове на острвима (13), при чему je предвиђена казна за послодавца који плати више (14). Тек je 1373 надница повећана на копну на 1,5 грош и на 2 гроша на острвима (15). Раднику je било забранено да у подневном одмору одлази кући ако му кућа није била у непосредној близини (16). За раднике у виноградима били су тачно одређени послови које су дужни да обављају, с тим што се за послове који захтевају већу умешност могло платити нетто више (17). Ако je уговор закључен на седам дана, радници суботом добијају вечеру (18). Над надничарима у пол>опривреди водили су надзор посебни официјали које поставльа дубровачка општина (19).

(11) Године 1306 од јутра до вечери (Mon. Rag. I, р. 9); год. 1348 од изласка до заласка сунца (ibidem, 11, р. 29); исто 1351 год. (ibidem, П, р. 118); год. 1359 каже се да je то стари обичај, antlqua consuetudo (ibidem, 11, p. 288); исте године се каже да морају радити „од ноћи до ноћи” (ibidem, 111, p. 118); год. 1362 Велико веће решава да услови рада пољопривредних радника морају остати исти (ibidem, 111, р. 281); а 1366 се понавља да радни дан траје од изласка до заласка сунца (ibidem, IV, р. 77).

(12) У противном плаћа казну од 6 гроша у корист општине (Mon. Rag. X, р. 9); док je у најамном одноеу не сме да ради ни за другог, ни себи (ibidem, 11, р. 29), а казна je повишена на 1 перпер. Год. 1359 одређено je да мора радити код истог послодавца до краја недеље у којој je почео радити, сем ако није друкчије уговорено, а ако оде да ради код другога, кажњава се са 3 гроша (ibidem, 11, р. 288). (13) Године 1348 надница je за раднике у виноградима и пољопривреди уопште износила 1 грош и 6 фолара (Mon. Rag. 11, р. 29), док Je 1306 износила I грош (ibidem, I, р. 9). Године 1349 максимирана je на 40 фолара за раднике у виноградима (ibidem, 11. р. 62) а две године доцније одлучено je да ће радници у виноградима и на гьивама у Аетареји примати 40 фолара а на острвима 45 фолара (ibidem, 11, р, 118). Године 1359 за раднике у виноградима надница опет износи 1 грош у Астареји и 1,5 гроша на острвима (ibidem, 11, р. 288 и 111, р. 18), а 1363 Мало в eil о одлучује да се наднице пољопривредних радника неће повисити (ibidem, 111, р. 287). Истога дана одређено je да ne радници на Пунти поред 40 фолара добити и једну трећину медија вина дневно (ibidem, р. 288). (14) Казна je 1348 износила 2 перпера али и радник који прими винте кажхьава се 1 перпером. Половину казне добија општина а половину тужилац (Mon. Rag. 11. р. 29). Пете казне су одређене и 1349 године (Ibidem, 11, р. 62), а 1351 казна je одређена на 12 гроша и за послодавца и за радника (ibidem, р. 118). Године 1359 одређенс je да ће послодавац који плати више од максимиране наднице бити кажн.ен сз 25 перпера а радник који прими више са 6 гроша, казна се јавно оглашава и код кажшеног целе године нико не несме ступити у радни однос (ibidem, 111, 118). Иста je формација поновљена 1373 (Liber omnium reformationum, p. 17, 1). (15) Liber omnium reformationum, p. 16, 8 послодавац сме додати још 6 фолара, (16) Liber omnium reformationum, p. 16, 8. (17) Ти послови су копање, сађење, чишћење винограда, опкопаваше, обрезиваше, итд. За неке од ових послова могло се платити 6 фолара више (Mon. Rag, 11. p. 288 и 111, p. 8). .

(18) Место вечере могао je послодавац да да радницима 6 фолара „pro sabbatina” (Mon. .Rag. Ш, 49). (19) Вероватно je да су се официјали, као и сви остали чиновници дубровачке општине, бирали сваке године. Њихов избор бележен je у реформације (Mon. Rag. 11, pp. 62, 164; ibidem, 111, pp. 18, 287 231, 288 за официјале на Пунти; ibidem, IV, p. 77). У Liber omnium reformationum, p. 17, 1 констатује ce да je задатак официјала да контролишу и послодавце и раднике и да против казни које изрекну офицпјали нема места жалби.