Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

726

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кућном послугом, закључивале уговор пред нотарем. Он се тада уводио у канцелариску односно у нотарску књигу или се издавала и посебна нотарска неправа. У многим записима и имбревијатурама je и терминологии а уговора римска: „Die XVI novembris (1324). Ego quidesm Radffl, filius Dobroslavi [...] confiteor quod bona et spontanea voluntate mea me dedi et locavi et opéra mea [...] pro duabus ypperperis [...]” (Dlv. Not. IV, 19) (7). Међутим, у зависности од привредне гране у којој се користила најамна радна снага, ови уговори се по својој садржини међусобно знатно разликују и у многим случајевима показују битна одступања од римског locatio conductio operarum. Раз лике су се састојале не само у модалитетима уговора који су последица одређене врсте рада, као што je време на које се уговор закључује, врста рада или начин плаћања, већ су постојале и с обзиром на овлашћења која послодавац уговором стиче према личности посленика. Према тим разликама уочава се неколико врста уговора о раду односно неколико категорија најамних односа. Најближи појму најамног радника који je створило римско право били су надничари. У Дубровнику овог периода за надницу у новцу уз, изузетно, неки додатак у натури, радили су углавном неквалификовани радници а изузетно и занатлије (8). Уговор који се при томе закључивао потпуно одговара римском locatio conductio operarum. Најамни радник ce обавезује да ће краће време, обично само неколико дана,- за уговорену надницу радити код послодавца (9). Ова врста најамних радника коришћена je за разне врсте послова, као што je обављање помоћних послова на градилиштима, у бродоградњи, вађење корала (10), a највише за обављање сезонских радова у пољопривреди. У слови рада пољопривред-

(7) Таква формула се до краја овог периода најчешће употребљава у уговору о најму кућне послуге. У неким уговорима о најму слуге нема овог чисто римског термина locare, нзкајмити. већ се описује обавеза посленика, на пример; „Pobratus [...]. promlttit et se obligat servlre et facera omnia sua servlcia [...]” (Div. Cane. IX, 167). У уговорима где ce краткорочно изнајмљује радна снага у разне еврхе такође се понекад употребљава римска терминологиј а : „Petrus de Lesna[. ..] locat se et opéra sua Stepoe de B. bine ad St. Michaele de mense septembre pro ypp. 8 [...]” (Div, Cane. XVIII, 11), али ce чешће само бележи да je посленик дужан да ради: ~S. Q. obligat se laborare Т. G. de arte sua petrarie[. . .]” (Div. Cane. 111, 90).

(8) Каменорезац ce 6. XII. 1328 обавезује Јунију Вучићу да ће му радити „de arte sua" y Дубровнику и околини где Јуније хоће за надницу од 9 гроша и 18 фолара за сваки радни дан (Div. Cane. IX, 12’). Ковач Фрањо обавезује се да ће радити ковачу Радославу у његовој ковачници од 2. 111. до Ускрса за 45 фолара на дан које добија и у дане када не буде имао посла, и да за то време неће ићи да ради код другога, у противном плаћа казну од 2 гроша (Div. Not. VI, 206). Каменорезап се обавезује другом каменоресцу да ће радити „de arte sua" годину дана за надницу од 3 гроша коју прима за сваки радни дан и да за то време неће радити на другом месту (Div. Cane. 111, 90). Зидар се обавезује да ће радити за надницу од 2 гроша а његови егшови за надницу од 1,5 гроша (Div. Сапе. 27, 41’).

(9) Краће време, само неколико дана, трајао je најамни однос обично код пољопривредннх радника, што показује и наредба Великог већа да су дужни да остану код једног послодавца до краја недеље у којој су почели да раде (в. примедбу 4). Међутим, понекад су као надничари закључивали уговор и за дуже време, као што je, на пример, уговор забележен у Div. Cane. XV, 140. према коме се сељак са Шипана обавезује да ће сваки дан радити за надницу најбоље плаћеног пољопривредног радника на острву све док не одради примљена 4 перпера. Међутим, када су занатлије склапали уговоре којима се обавезују да ће радити за одређену надницу, ти су уговори закључивани на нешто дуже време, обично на неколико месеци, на годину или чак на вище год!ша: каменорезац на 4 године за 1 грош дневно (ibidem. VI, 136) или други на исто време за 3 гроша дневно (ibidem, VI, 41’).

(10) На пример, за изградњу цистерни (Mon. Hag. 11, р. 220), за изношење камења (Div. Cane. IV, 105'), за вађење корала (Div. Not. IV, 18), за 4 надничара посао који им се нареди док неки радови не буду завршени (Div. Cane. XV, 72).