Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕТОДОЛОГИЮ! ЗНАЧА! ЈЕДИНСТВА ДРЖАВЕ И ПРАВА

дисциплини (22). Али, je да се најпре врше механичке синтезе, тј. повезивање материје која je очигледно слична, a тиче ce како државе тако и права. Доиста, такав поступак намеће се сам по себи и представља нужну етапу приближавања проблематике државе и права. Тек када се то постигне откриће се перспективе за могућа и целисходна сажимања постојећег различитог материјала и изналажења оног што je заједничко jep се тиче и државе и права. Али, теорија државноправног поретка не може бити нека шематски и круто саздана дисциплина у којој би само очигледне синтезе заслуживало да се нађу у њеним оквирима. У ствари, она би обухватала сва уопштававьа у вези с државом и правом. Разлог за оцену теорије као синтетичке представдьало би то што би она имала ток ко ј и се разликује од досадашњег тока. 3. Пошто се садржина теорије државноправног поретка састоји, поред осталог, од низа одговарајућих појмова то значи да исти треба да буду изграђени у складу с основном поставкой ко ja карактерише ову теорију. Наиме, настаје потреба да се измени низ постојећих појмова тако да се више истакне повезаност државе и права, односно неких њихових страна и момената. Од често истицане и тачне тврдвье да су појам права и појам државе корелативни треба поћи даље и развити низ осталих важних појмова у којим би била назначена корелативност низа елемената државе и права. У таквим појмовима би се само потпуније и конкретније показала корелативност основних појмова, тј. појма државе и појма права. При том, дато стање у науци и карактер постојећих појмова истовремено олакшавају али и отежавају рад у том смеру. Jep, познато je да се у науци оперише с терминима који имају различите значење, да појмови немају исто значење у различитим теоријама, па чак ни исти писци не користе их доследно. Али, исто тако постигнута je у низу случајева бар толика уједначеност да се установљени појмови користе као логичке одредбе углавном истих ствари. Зато се појављују велике тешкоће у превазилаженьу диспаратности појмова, али исто тако и код преиначења ј едком утврђених појмова. Преиначења су отежана зато што се сасвим разложне и оправдане намере сукобљавају с установљеном традицијом па постоји могућност да буду оцењене као непотребне новине. Олакшања, пак, произлазе отуда што се код многих појмова могу само истаћи неки иначе прости и више-мање општеприхваћени моменти па да се постигне потребна складност датих појмова с општим духом науке у којој се употребљавају теорији државноправног поретка. Наравно, код низа појмова ревизија би била излишка, jep се односе на нека посебна обележја државе и права као таквих а не на целину коју сачињарају. У сваком случају, несумњиво je да се без преиспитивања садржине појмова не може развијати синтетична теорија. Пре него щто се постигну видљиви резултати у томе смеру не може се са сигурношћу рећи који појмови и како треба да буду ревидирани. Али, пошто у стварности постоје државноправни феномени али и феномени

(22) На пример, М. П. Карева (ред.): Теория государства и права, Москва, 1955, С 459.