Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
80
који су само државни и само правил, свакако да ће се тежиште преиспитивања налазити на појмовима којим се одражавају управо заједнички и веома блиски елементи државе и права. Вероватно je да су они најзначајнији и бројни тако да сачињавају стварну окосницу теорије државноправног поретка. 4. Целокупна садржина теорије државноправног поретка, тј. појмови, поставке и закони, имају утолико већу вредност уколико тачније одражавају стварност, али и уколико су међусобно усаглашени. Сцецифичност теорије, без обзира да ли je аналитичка или синтетична, јесте то што мора имати одређен систим много више но остале дисциплине. Она je заснована на начелу унутрашње кохерентности. Зато гьен систем не представља само формално обележје него има и битно. садржинско значење. Систем се своди на целисходно распоређивање и повезивање појмова и поставки тако да не буду аморфна гомила него да једни произлазе из других, да се ослањају једни да друге и да ее међусобно употпуњавају. Ако нема тог обележја онда, у ствари, и нема теорије као целивитог погледа и развијања одређене концепције него постоји извесно фрагментарно' знанье. Неопходност система и логичке хомогености, међутим, , не значи да je то j едини ус лов исправности теорије, јер и чисте спекулације могу имати такву хомогекост. Систематичност садржине, дакле, ни je резултат субјективних склоности теоретичара. Дубоки разлози налазе се у чињеници да теоријско обухватање једне стварности одређених квалитета мора имати одраз на облик одговарајућег знања. Државноправни поредак je -изванредно складна целина многобројних делова и таква складност не постоји ни. код једне друге друштвене творевине. Јер, држава као најважнија организација и право као исто тако важан нормативни поредак својим повезивањем и прожимањем стварају једну монолитную целину. Као што су реални елементи сређени, тако мора бити сређена и теорија која их проучава. Систем треба да буде само мисаона пројекција, логична симетрија, сређености државноправног поретка. A концепција државноправног поретка има смисао који у потпуности изражава ту чињеницу. Она пружа подлогу за изградњу научног система и истовремено сугерира његова начела. Ова поставка je знача јан методолошки фактор јер од ње зависи начин изражавања адекаватие садржине. Проведена на целој области теорије, ова поставка je идентична у великој мери с успело постављеним научним системой. V. Консеквенце у погледу позитивноправних наука. Поставља се питање да ли поставка о којој расправљамо има значаја и за позитивноправне науке? То због тога што постоји уска веза између свих државноправних дисциплина: теорија представља најопштија звања која се заснивају на резултатима како позитивних тако и историјских државноправних дисциплина; с друге стране, позитивноправне дисциплине нису само скуп дескриптивних знања него садрже мања или већа теоријска уопштавања у пој единим облаСтима или гранама права. Свака позитивноправна дисциплина само конкретније изражава садржину теорије и пружа неопходне податке о конкретној правној стварности. Али, постоје извесне специфич-