Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕТОДОЛОГИЕЙ 3НАЧАЛ ЈЕДИНСТВА ДРЖАВЕ И ПРАВА

81

ности повезивања теорије с осталим дисциплинама сходно извесним особеностима одговарајућих области и грана права. Водећи рачуна о томе, могуће je проверавање поставке о органском јединству државе и права на подручју позитивноправних дисциплина. 1. Облает тзв, јавног права пружа најубедљивије податке о нераздвојној повезаности државе с правом. Ту je чак тешко избећи такав закључак. Независно од тога какав се став заузима у области теоријског мишљења о држави и праву, пада у очи да се у садржини дисциплина као што су уставно право, управно право, кривично право и сл., непосредно показује баш кроз анализу конкретног материјала то да су најважнији института! најбољи примери постојања државноправних феномена, тј. да нема подвојености правних и државних феномена. Зато се у овој области врло често пружају јединствена знања о држави и праву. Повезивање и синтеза се намећу сами по себи, јер то je подручје непосредног манифестовања власти и политичких односа трупа и појединаца. На пример, расправљање проблема сувереног државног органа повлачи за собом и расправљање проблема устава као највишег правног акта, који тај орган ствара и тиме специфично изражава своју функцију и место у склопу државноправног поретка. Исто тако, наука о управном праву најчешће настоји да покаже везу између управних органа и специфичних аката ко je они доносе. У кривичном праву, даље, јасна je веза између делатности државних органа и правног регулисања спорова између субјеката, односно сузбијања и кажњавања друштвеноопасног и штетног понашања појединаца или трупа. Уопште, целокупно материјално и форматно право у овој области показује присутност државе, али и правку заснованост и регулисање делатности ьених органа, Према томе, овде je синтеза у великој мери остваривана jep се наметала као најприродније решење и као стварна потреба. Управо због тога недовольна афирмација синтетичке теорије само je знак одступања од онога што je довольно јасно истакнуто у материји поменутих дисциплина. Самим тим, логично je да синтетична теорија (теорија државноправног поретка) може пружити знања која одговарају тековинама поменутих позитивноправних дисциплина. 2. Облает такозваног приватног права карактерише се, уопште говорећи, мање наглашеном везом државе с правом. Разлог за то јесте чињеница што се у њој много више испольава делатност приватних лица као субјеката права. Правно регулисање у овој области обухвата имовинске или друге односе у којим je неопходна претпоставка баш то да субјекти релативно слободније иступају, без непосредног ангажовања државних органа. Међутим, неосновано je гледиште да je то неко „царство приватних и слободних акција“, jep сама чињеница да су ти односи правно регулисани означава чињеницу да je и ту присутна државна интервенција. Сваки институт грађанског права, на пример, само привидно показује лабавост везе између државе и права, а стварно и ту се увек може констатовати присуство државе. Jep, чим настане повреда и кршење правних прописа, који су сами по себи форма манифестованьа државне власти,