Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

настаје и непосредна државна акција. Уопште, ова облает, па ; и научне дисциплине ко je су у вези с њом настале, више потврђују него што негирају исправност поставке о органском јединству државе и права. 3. Чак и међународно право представља облает у којој je на својеврсан начин потврђена исправност гледашта о повезаности државе с правом. Међународно право je основни нормативни поредак међународне заједнице, у којој су стварни агенси и субјекти многе државе. Без обзира на то што постоје санкције као у унутрашњем праву, несумњиво je да то право уопште, па и пој едини института! у његовим оквирима (на пример, уговори), имају као претпоставку постојање државе, односно низа држава. Без низа држава не би могло бити ни међународног права као специфичног права. Правно регулисање односа у међународној заједници не врши се ван и независно од спецИфичних активности држава него управо кроз те активности манифестује се реална егзистенција овог права. На основу ових неколико напомена може се истаћи да све позитивноправне дисциплине, a такође и историјскоправне, баш зато што су конкретно, сто je некако ближе стварности, и да, поред осталог, пружају најпоузданији материјал о конкретним облицима, степену и виду повезивања, али и релативне независности државе и права. На тај начин, једна општа поставка појављује се као резиме бројних ставова заснованих на анализи конкретног материјала. Као резултат конкретних истраживакьа, она истовремено изазива одговарајуће консеквенце у тим истраживашима, када се јасно нагласи и одреди њена вредност и неопходност за процес сазнања државноправног поретка. Osa поставка je показатељ прелаза конкретних у најопштију пауку, али и проверавања најопштије науке у дисциплинама к oje располажу неопходним подацима. VI. Прилагођење програяа наставне дисциплине. У плановима високих школа и факултета на којима се изучавају правке науке важно место заузима дисциплина ко ja носи различите називе (теорија државе и права, увод у право, итд.), и има задатак да пружи основна и општа знања о држави и праву. Не узимајући у обзир њене најразличитије варијанте у иностранству, карактеристично je да je код нас још пре десетак година на једном саветовању најистакнутијих стручњака за ову дисциплину (23) расправљано о конструкции програма која, у ствари, стоји на лини ј и изградње синтетичке теорије. Наиме, истакнуто je да традиционални начин излагања па ни вишегодиппьа пракса код нас, ко ja се састојала у томе да се поред уводних питана најпре излажу проблеми државе а затим права, не задовољавају ни научне захтеве, ни педагошку целисходност. Стога je једнодушно прихваћена препорука да се уложе напори у правцу целовитог излагања теорије државе и теорије права, иако je истовремено указано на велике тешкоће да се то й постигнё. Но, то je симптоматична оцена вредности й потребе новог програма чија би основна карактеристика било целовито схватање државе и права, односно прак-

,(23) Вид. Берислав Перић: О - савјетовању наставника теорије права одржаном 17 и 18 априла у Загребу, „Погледи“, бр. 8('1953, с. 590.