Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕТОДОЛОШКИ ЗНАЧАЈ ЈЕДИНСТВА ДРЖАВЕ И ПРАВА

83

тично реализована у програму управо поставке о органској повезаности државе и права. Јасно je само по себи да je у истој мери педагошки оправдано и неопходно целовито излагање теоретске дисциплине колико je научно заснована поставка о органском јединству државе и права. Свакако да баш у тој дисциплини, у којој се налазе сумарна знања, првенствено треба назначити начела синтетичке теорије и показати гьене особености и вредности у односу на аналитичку теорију. Та дисциплина увек служи колико дидактичкој евреи толико и за скицирање система теорије. Предност такве дисциплине састојала би се у томе што би се избегла непотребна понављања градива, повезала проблематика ко ja се неоправдано и механички раздваја, непосредније истакла уопште и кроз различите елементе посебно нераздвојна повезаност државе и права. Самим тим, задатак ове дисциплине био би у сваком погледу боље остварен. VII. Закључак. У општој или теоријској науци о држави и праву нарочито je изразита условљеност и међусобно претпостављање методе лошке и садржинске компоненте. Као што методологи ja одређује каква he уследити садржина, тако и сваки значајнији елемент садржине има својеврстан методолошки смисао и значај. Поставка о органском јединству државе и права je најопштија и врло концизна формулација свакако најважнијег елемента у целокупној садржини теорије. У њој се сажето изражавају с једне стране, основни закон постојања ових феномена, а с друге основни појмови о тим феноменима. Поред тога, ова поставка изражава све видове повезиваььа државе с правом функционалне, садржинске и формалне. Повезаност настаје у свим важнијим састојцима државе и права. У стварности држава и право егзистирају као органска целина („државноправни поредак“), а то значи да постоје државноправни феномени као делови такве целине, али истовремено због релативне независности постоје само државни и само правки феномени. Управо због тога ова поставка има долекосежне методолошке консеквенце за целокупно истраживање државе и права. Због њене вредности и места у склопу теорије сви остали елементи појмови, поставке и закони треба да буду њој прилагођени a такође међусобно усклађени. Ова поставка одређује садржину и физиономију теорије државноправног поретка. Систем и конструкција ове научне дисциплине изграђени у смислу ове поставке, a такође и третирање појединих проблема, добијају обележја синтетичког схватања и сазнања државноправних феномена, уместо раније аналитичког које je карактерисало, у крајној линији, целокупни развој досадашње опште науке о држави и праву. И поред тога што су се изјашњавали за ову поставку, додуше формално схваћену, многи најистакнутији представници теорије деценијама уназад, па и у прошлом веку, чињеница je да тек предстоји опсежан рад у правцу који обележава ова поставка. Она још није у потребној мери потврђене отварном разрадом. Но, оправдано je претпостављати да he се с напретком теорије, а то значи потискивањем спекулативних и идеалистичких представа али и вулгарних упрошћавања, и ова поставка бити све више разрађивана. Јер, то ни je само тежньа за модернизовањем него и објек-