Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тако далеко да дозвольава оно што Устав забрањује, или да мијења характер Владе или појединих држава“ (11). Суд je поново о доктрини супериорности Устава над међудржавним утоворима говорио 1898 у случају United States v. Wang Kim Ark: ~[...] закони усвојени од Конгреса, као и уговори закључени од стране Предсједника и Сената, морају да, уступе пред врховним и највишим законом Устава“ (12). Ова доктрина je данас општеприхваћена и могла би се наћи у низу других и нови ј их преседана америчког права (13). Ипак, као што je напријед истакнуто, тражено je ограничавање уговорног права, истичући да у пракси уговори нарушавају Устав Сједињених Држава, Повељу Права (Bill of Rights) и уставе свих држава Уније (14). Зато je ово питање било предмет и неких скорашњих одлука Врховног суда из 1957 Wilson v. Girard (15) и Reid v. Covert, којом приликом јесудија Блек (Black) рекао: „[..] ниједан уговор са страной државом не може овластити Конгрес, или било коју другу грану владе, да слободно учини оно што Устав ограничава.“ „Забране Устава се примјењују на све гране националне владе и оне не могу бити поништене од стране извршне или од комбиноване извршне власти и Сената“ (16). Закључак je јасан: мјерило вриједности уговора je Устав, када je уговор у супротности са Уставом, уговор пада. На почетку je речено да у историји америчке јуриспруденције не постоји ни један случај да je неки међудржавни уговор проглашен неважећим зато што je прешао оквире уговараньа, jep Врховни суд САД заиста никада није прогласио неки уговор неважећим зато што je био у супротности са Уставом. Суд je међутим проглашавао неважећим акте Конгреса који су имали за циљ извршење или спровођење одредаба појединих уговора, што je у ствари значило немогућност примјене и самог уговора. Навешћемо, само илустрације ради, примјер New Orleans v. United States (17) и Scott v. Sanford (18). Однос међудржавног уговора и федералног закона.- Питање односа међудржавног уговора и федералног закона се поставља двојако: да ли међудржавни уговор може укинути федерални закон, и да ли федерални закон може укинути међудржавни уговор. Ово питанье je такође непосредно повезано са претходним Шlтањем односа међудржавног уговора и Устава. Jep, ако акт Конгреса не може укинути међудржавни уговор у унутрашньем праву, онда би уговорно право у извјесном степену било изнад законодавне власти. Тада би се поставило и питање одређеног стелена супремације уговора над Уставом.

(11) Geofroy v. Riggs, 133 U. S. 258 at 267 (1890). (12) United States V. Wong Kim Ark, 169 Ü. S. 649 at 700 (1898).

(13) Missouri v. Holland, 252 U. S. 416 at 433 (1920); Asakura v. Seattle, 265 U. S. (1924); United States v. Minnesota, 270 U. S. 181 (1924); United States v. Curtlss-Wright Corporation, 299 U. S. 304 (1936).

(14) Говор Dean Clarence Manlon-a y току изборне кампање 1952 (99 Cong. Record, 9 јануар 1953, p. A 95-96); види Elbert M. Byrd, Jr. : The Constitution and the Treaty Power, A Study of Treaty Restricting Proposais (необјављена докторска теза, The American Unlverslty, Washington, D. C., 1954).

(15) Wilson v. Girard, 354 U. S. 524 at 530 (1957).

(16) Reid V. Govert, 354 U. S. 1 (1957).

(17) New Orleans v. United States, ГО Peters 662 (1836).

(18) Scott v. Sanford, 19 Howard 393 (1857).