Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЛУДРЖАВНИ УГОВОР И ЗАКОН У САД

Конгрес je 1798 усвојио закон (19) којим су поништени сви уговори на снази између САД и Француске. Врховни суд није имао прилику да ce изјасни о пуноважности овог, закона; 30 септембра 1800 je заклучен нови, уговор са Француском. Када je један нижи суд донио одлуку о заплени француског брода на основу ранијег закона којим су поништени уговори са Француском, случај je дошао пред Врховни суд 2 октобрд 1800 (20). Тад je поставлено питање да ли je нови уговор поништио ранији статут. Врховни судија Маршал (Marshall) je том приликом изјавио: „Устав Сједишених Држава проглашава уговор за врховни закон земле. Следствено, судови морају прихватити обавезе из њега [...] и сматрати га као закон Конгреса (21).“ Према томе, уговор укида ранији акт Конгреса, тј. федерапни закон (22). Послије Маршала и друге судије Врховног суда су били јединствени по овом питаньу (23). Друго питаше, да ли акт Конгреса, тј. федерални закон може укинути међудржавни уговор расправлено je у Врховном суду САД тек 1870. Раније су ова питаньа у пракси рјешавана као што je напријед истакнуто у случају поништеша уговора са Француском 1798. Нижи судови су и раније проглашавали принцип да je федерални закон обавезан макар и у супротности са раније заклученим уговором (24). Први преседан у коме je рјешавано ово питање налази се у познатом случају The Cherokee Tobacco (Boudinot v. United States), којом приликом je Врховни суд САД изјавио; „Без сумње један или други мора уступити. Несагласност je јасна и они не могу постојати заједно [...] Устав није ријешио питаше ефекта уговора и закона Конгреса када су у сукобу. Али питаше не доводи у сумшу правилност шеговог рјешења. Уговор може укинути ранији закон Конгреса (25), а закон Конгреса може укинути ранији уговор (26). Исто питаше се поставило и у случају The Head Money Cases, када je одлучено да je пуноважан закон Конгреса од 1882 којим je наметнут порез имигрантима од пола долара по глави, иако у супротности са раније заклученим уговором са Русијом. Говорећи у име јединственог суда по овом питашу, судија Милер (Miller) je примијетио: „[...] Устав не даје (уговору) вишу вриједност од закона Конгреса [...] који може бити опознан или измијешен законом каснијег датума [...]“ (27). С обзиром на јасност изложених примјера којима je поставлено правило да закон Конгреса може укинути ранији закључен уговор, и да уго-

(19) 1 Stat. 573, од 7 јула 1798.

(20) United States v. Бсћоопег Peggy, 1 Granch 103 (1801). (21) Xbld-, p. 109.

(22) Foster and El am v. Neilson, 2 Peters 253 (1829), и pp. 314—15.

(23) Strother y. Lucas, 12 Peters 410 (1838); Garcia v. Lee, 12 Peters 511 (1838); Pollard v. Klbbe, 14 Peters 353 (1840).

(24) Circuit Judge Curtls y случају Taylor v. Morten, 2 Curtls 454 (1855) (штањв уговора са Русијом и касније донесених цари нс ких прописа).

(25) Овдје се Суд позива на ранији преседан Foster and Ei am v. Neilson.

(26) Овдје се Суд позива на ранији преседан Taylor v. Morton.

(27) Тће Head Money Cases, 112 U. S. 584 (1884), 597-99.