Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

251

тледиште само даје своје мишљбњб инат a ј начин сигнализира Оавез иој народној скуппггини, да je гвен закон неуставан. To би могло да ce изведе y оквиру једне одређене процедуре, рецимо пре него што закон ступи на снагу, или тсл. Мислим да би и то представљало Једну полугу за јачање уставности, пбсебно уставности закона, a да при томе не би била нарушена концепција надмоћног положаја Савезне скупштине коју Устав иначе y својој суштини заступа и поред извесних недоследности које je испољио y погледу односа Савезне Скуиштине и Председника Републике и y погледу положаја Председника Републике и Савезног извршног већа уопште. Ето, ja сам хтео самб то да кажем. Али кад сам већ узео реч желео бих да ce задржим на једном другом проблему. Лроф. др. Стјепановић: Кад сам први пут овде иступао, о овоме сам већ говорио, a делимично и y Удружењу правника y начелној дискусији. Стога го не бих сада понављао. Хтео сам само да нешто кажем о целисходности... (Кавран: To није целисходно y класичном смислу). Ja чак мислим да може и да ce употреби та реч целисходност кад ce има y виду побуда Уставног суда (не наведена аргументација, разлози). Наиме, ево y чему je ствар; нико не може да претпостави да ће Уставни суд, ма како, неспретан био, прогласити један закон нецелисходним него je реч о томе jiito he га интимно оценити као нецелисходан, па ће онда тражити да објасии такав свој став што ће наћи разлоге за тезу да je закон неуставан. О томе je реч. Суд неће директно казати: овај закон je нецилисходан, зато га проглашавам неуставним, али може фактички заузети став y погледу целисходности тога закона, с обзиром на политику коју закон претпоставља, с обзиром на друштвене" последице које он може да изазове, с обзиром и на можда добар део схватања и интереса чланова суда. Фактички ће суд не увек али може по чл. 236 закон оценити као нецелисходан a онда наћи доволјНО нејасну одредбу y Уставу коју he протумачити y том смислу Лlто ће овај закон, за који интимно мисли да je нецелисходан, бити неуставан. Дакле, ако ce психолошки и политички посматра цела ствар, стоји аргументација коју je дао друг Кавран. Лроф. др. ЈБубииџ КандиН: Друг Кавран je покренуо интересантно питање. Мени ce ипак чини да творци Преднацрта Устава нису имали намеру да Уставни суд на неки начин претпоставе Скупштини него обратно: да je Скупштина као представнички орган власти далеко значајнији орган и да ce надлежност Уставног суда углавном креће око оцене законитости, око оцене тога да ли један закон одговара Уставу. Чини ми ce да не можемо да Скушптини претпоставимо Уставни суд, него je y сваком случају y Лреднацрту Устава Скупштина истакнута y први план, као највиши представнички орган власти. Проф. др. Стјепановић: Али карактер примедбе Уставнот суда из чл. 236 je такав да он укида закон односно да га ставља ван снаге. Ако Савезна скупштина не послуша Уставни суд, па не измени закон y року од шест месеци y смислу примедаба Суда, закон престаје да важи. To je несагласно са поставком да je Сав'езна народна скупштина највиши орган федерације. Све остало je y реду: да цени, да ставља примедбе, итд. На тај начин Суд