Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

254

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУДТЕТА

Мислим да морамо да задржимо поверење које је~ досад изражено y Савезну народну скупштину. Имајмо на уму да je организацијом већа Савезне народне скупштине и овај принцип јединствене власти претрпео ударац, a ако дозволимо овакву делатност Уставног суда, онда je то на линији даљег слабљења политичког јединства власти. Да Уставни суд y домену до савезних закона, али не и суд који ће крњити суверенитет радног народа изражен y доношењу савезних закона од стране Савезне народне скупштине! Имајмо на уму битно друкчији карактер једног уставног спора. Према томе, предвидети механизам о могућности опозива судија, одузети судија сталност, a то je основа сваког суда. Треба предвидети могућност опозива, али само од стране Савезне скушптине и то према специјалном поступку. Проф. др. Владимир 1. Јовановић: ПОЛОЖАЈ ПРИВРЕДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Задржао бих ce на неким питањима y вези са положајем привредне организације y Преднацрту. Преднацрт Устава углавном утврђује низ начела која су поједини закони већ утврдили. На том ce не бих нарочито задржавао. Наиме, на положају ггривредне организације као правног лица, као једне врсте радне организације, затим, на њеном положају као самосталне самоуправне организације, као организације која самостално расподељује доходак, самостално утврђује услове размене, на hæhom положају као организације са самосталном имовинском одговорношћу, итд. Низ тих начела наш системг je већ изградио. Само, нису била садржана y уставу, него y низу закона. Међутим, оно што Преднацрт Устава овде даје као ново то je да иде даље са уставном заштитом самог положаја привредне организације. На пример, уставни суд. Друго, дефинишући привредну организацију као једну врсту радне организације, не дајући јој посебно место, него дефинишући je углавном кроз појам радне организације, Преднацрт Устава je отишао корак даље. Но, то решење, по мом мишљењу, има и добре и лоше стране. Добре стране тога су y томе што Преднацрт наглашава да je привредна организација само једна врста организација кроз које ce испољава самоуправљање и тиме отклан>а ону опасност од аутоматизације и дретераног давања важности самој привредној организацији. Али правнотехнички, да тако кажем, за нас правнике има ту лошу страну што ce понегде губе специфичности привредне организације и што je врло тешко изразити специфичности које имају привредне организације кроз одредбе које ce односе на радне организације. Није свуда то могуће доследно спровести и отуда ce y неким стварима можда и губи то разликовање које није увек без значаја. На неким местима hy на то да укажем и покренућу још нека питања која, мислим, Преднацрт Устава није решио. Један пример тога je питање престанка привредне организације. У чл. 20 Преднацрта Устава, где ce говори о привредној организацији, Преднацрт третира питање укидања привредне организације. Мада на први поглед то изгледа терминолошка разлика, за мене та разлика није само терминолошка. Наиме, овде не одговара положају прнвредне органлзације правни израз „укидање“ којим ce користи Преднацрт. Већ то говори