Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

255

о једном правном односу који може да ce односи на све радне организације a за привредну организацију би више одговарао појам „престанак“ привредне организације. Да није y питању само терминолошка разлика види ce из самог текста. Чл. 20 Преднацрта y ствари не регулише питање престанка привредне организадије y целини него баш оно што би могло да ce узме као укидање, односно тамо где je државни орган одлучио о престанку привредне организације y једном поступку који je y извесном смислу нећу да кажем дискрециони али који одговара том односу укидања. Чини ми ce да овакво решење, прво не одговора за све случајеве ггресташса, друго, не одговара целини текста, јер чл. 13 говори о оснивању. По мени би више одговарала једна друга стилизација која би предвидела само основе престанка привредне организације, и ja сматрам да би y том смислу било добро мењати Преднацрт. Постоје три основна престанка: прво трајно неиспутвавање обавеза, друго престанак економске потребе и треће •- битно и трајно кршење закона. На овај начин би били предвиђени сви случајеви престанка, с једне стране, a с друге, то би одговарало више начелима која Устав утврђује, док би закони даље детаљисали и предвидели који су то случајеви. Ту би ce рекло шта ce све подразумева под неиспуњавањем обавеза: да ли неиспуквавање обавеза само према привреди, према широј друштвеној заједници или уопште. За мене не значи да не обухватање принудне ликвидације y Преднацрту, треба тумачити као искључење тог начина престанка привредне организације. По мени je то начин који ће и даље имати место y нашем систему. Мислим да би овакво регулисање овог питања било далеко еластичнија основа за закон. Посебно подвлачим да не одговара термин „укидаае“, не зато што je то питање само терминолопшо него што y оваквој конструкцији показује y неку руку само управни однос, што није карактеристично за односе привредне организације и државних органа. 2. ПОЛОЖАЈ ДИРЕКТОРА. У чл, 17 Преднацрта иде ce даље од свихдосадашњих текстова и питање реизборности директора ставља y надлежност радничког савета: Међутим, y том давању права радничком савету, чини ми ce да je опет пропуштено да ce регулише једно питање. Наиме, по тексту изгледа као да je прихватањем начела реизборности отприлике регулисано и исцрпљено питање смењивањем директора. Мени ce чини да je пропуст што није дато начело, које иначе већ постоји y пракси, да директор може да буде смењен и y току изборног периода и то само y предвиђеним случајевима. Наиме, без обзира на то што изгледа да то питање реизборности решава, није тако. Јер, уколико закон регулише реизборност на четири или пет година... (Проф. Стјепановић: To je решено y чл. 17' ce каже; и разрешава). Нисте ме саслушали до краја (обраћа ce проф. Стјепановићу). Садашњи закон je регулисао y којим случајевима директор може да буде смењен. По мени, y току мандатног периода треба појачати положај директора. To je суштина. У том периоду од пет година треба утврдкти случајева y којима директор моње да буде смењен. Наиме, цела ова тенденција ка давању права радном колективу, нећу да кажем на штету директора али y погледу смањивања права директора, даје положају ди-