Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

257

организацији. Нигде није било посебно издвојено или дато извесно начело односа народног одбора и привредне организације. Она могу да проистичу из општих начела. Међутим, као што ce говори уопште о правима федерације y области привреде и y односу на привредну организацију, y чл. 114, мени ce чини да би требало негде цео тај склоп односа народни одбор привредна организација, који није мали, с обзиром на цео наш систем који представља један велики круг односа, јер ce народни одбор јавља као непосредни орган власти који има низ права, чини ми ce да би целом гом односу требало посветити један посебан члан и дати начела тог односа. Ту ce јавља непосредно оно што зовемо однос државе и привреде, ту ce он прелама. И кроз ове опште норме дат je тај однос, али овде ce он непосредно ломи и ту долази до сукобљавања. 4. ПРЕДНАЦРТ УСТАВА СРБИЈЕ. Он иде даље и деталзније y погледу утврђивања ових начела и положаја привредне организације. He бих вас задржавао с оним што je, на крају крајева, познато и С чим ce слажем. Задржао бих ce само на неколико питања која стављам y сумњу. Једно je питање чл. 39 Преднацрта. Овај члан регулише питање одговорности колективне и y ст. 3 каже: „У остваривању самоуправљања радни ЛјУди су, сагласно Уставу и законима, одговорни за свој рад, за економско и друштвено целисходно уггрављање друштвеним средствима и за испуњава&е обавеза организације према друштвеној заједници“. Тај последњи став чл. 39 ме буни. Код нас ce дуго водила дискусија о томе да ли су колективни органи одговорни y грађанскоправном смислу y погледу испуњавања обавеза организације према друштвеној заједници. Да ли овакав текст значи и увођење извесне колективне одговорности или не? Досад je углавном преовладавапо мишљење да такве колективне одговорпости нема и да je углавном та одговорност друштвено-политичка, y погледу смењивања органа, итд. Бојим ce да оваква стилизација не поставља питање колективне одговорности, да ce не протумачи тако да Устав даје основ и за такву одговорност. Мислим да савезни закон y чл. 16 боље стилизује ово питање и да више одговара израз „дужни cy“. To je општи израз који не говори директно о одговорности. По мени иза одговорности долазе непосредно санкције, a чини ми ce да y нашим условима не би произилазила оваква једна врста одговорности. У чл. 40, y ст. 2 и 3, где ce говори о непосредном управл>ању, мислим да je стилизација лоша. Савезни закон je ту опет бољи. Под непосредним управљањем ce овде провлачи и управљање од стране радничког савета и путем непосредних форми управљања референдума, зборова бирача, итд. Савезни закон баш избегава да, говорећи о радничким саветима, каже да су то' непосредне форме управљања, јер стварно нису, пошто су посредне. Савезни задон то лепо двоји. За ово говори и трећи став овог истог члана који гласи: „Законом, статутом општине и статутом радне организације одређују ce питања о којима ce y радној организацији обавезно одлучује непосредно“. Међутим, претходни став други који каже: „Непосредно управљање y радним организацијама остварује ce путем избора органа управљања, зборова радника, референдума, итд.. — y ствари доказује д,а то није