Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

319

резервисани само за радну организацију. Међутим, пошто ce савет радне јединице не може изједначити по својој улози са радничким саветом, јер je савет радне јединице само извршни орган радног колектива радне јединице, ова формулација да радни колектив остварује самоупраћљање y радној јединици y ствари указује на непосредни систем самоуправљања y њој. Ипак, нама ce чини да би овде требало поменути и савет радне јединице, с обзиром да je он ипак извесно ограничење система непосредне демократије y радној јединици. С друге стране, такав непосредно демократски систем je могућ само y мањим радним јединицама. С обзиром на стремљење за стварањем великих радних организација на подручју привреде, и за радним јединицама које ce не сматрају баш малим, претпостављамо да he и y таквим радним јединидама бити потребно увести референдум и друге облике непосредног одлучивања, a да ће савет радне јединице ојачати y својим овлашћењима. Све то би требало овај став да сажето изрази. Ш. • Основи политичког система. Одредбе ове главе, онако како следе, могу ce сврстати y три групе: 1. оне, које формулишу суверенитет радног народа, и сходно томе, улоге његових органа (чл. 71—74); 2. оне које формулишу организацију и функцију друштвено-политичких заједница (чл. 75 —83); 3. оне које формулишу однос између органа друштвено-политичких заједница и појединаца и организација (чл. 84, 85, 87, 88); касније ћемо видети да одредбе из чл. 86 не би требало ту да стоје; обрнуто, однос органа управе према појединцима и организацијама (чл. 78, ст, 2) и јавност и рада органа и организација (чл. 79) требало би да буду регулисани y трећој групи одредби. Чл 71, ст. 1, je потврда, заједно са чл. 6, изразито друштвеног елемента y дефиницији ФСРЈ. Овај став гласи: „Радни народ je једини носилац политичке власти и управљања друштвеним пословима“. У том оквиру промакла ce омашка y формулисању чл. 72 који гласи: „Грађани врше политичку власт и управљају друштвеним пословима непосредно или преко својих делегата које бирају y органе управљања радних и других самоуправних организација, и y представничка тела друштвенополитичких заједница, ради одлучивања о друштвеним пословима утврђеroiM Уставом и законима“. Последњи део ове реченице je сувишан јер ce он потпуније даје y чл. 73: „Функције политичке власти и друштвеног самоуправљања врше представничка тела и њима одговорни органи“.’ Али ни овај члан није потпун јер би требало унети и органе управљања организације. Чл. 73, ст. 3, стилски сужава контролу законитости на уставне судове: „Ради контроле уставности и законитости установљавају ce уставни судови“. Требало би да гласи; „Ради суделовања y контроли уставности и судској контроли законитости установљавају ce уставни судови“. Чл. 74, ст. 3, гласи: „Јединство друштвено-политичког система обезбеђује ce правима и дужностима свих друштвено-политичких заједница и њиховим међусобним односима утврђеним уставом и законом“. Чини нам ce да би овде требало укључити и улогу друштвених, a нарочито политичких организација која, социолошки посматрано, има највећу важност. У вези