Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

с тим питање чл. 86; „Међусобни односи разних друштвено-политичких заједнида заснивају ce на правима и дужностима утврђеним Уставом и законима y складу са овим Уставом. Републичким и савезним законом могу ce, y складу са правима и дужностима републике и федерације, утврђивати права и дужности републичких односно савезних органа управе према републичким, среским и општинским органима y погледу контроле извршавања републичких и савезних прописа“. Ст. 1 требало би скратити и искључити y чл. 74, ст. 3. Једино што би остало од чл. 86, ст. 1, y томе укључивању je формулација „у складу са овим Уставом“. Ст. 2 би y целости требало пренети y чл. 74 као последњи став. Чл. 76, ст. 3: „Скупштина, y сжвиру права и дужности друштвенополитичке заједнице, одређује политику и одлучује о другим основним питанлша од значаја за политички, привредни, културни и друштвени живот м развитак друштвено-политичке заједнице, доноси основне прописе, друте опште акте [..Очигледно je да je израз „одређивања политике“ овде непотребан јер све што je касније дато y овој одредби представља управо то. Следећем ставу овог члана требало би додати, поред оног што стоји да скупштина претреса питања од општедруштвеног интереса за друштвено-политичку заједницу са представницима друштвено-политичких организација и јавности (вероватно ce под јавношћу подразумева јавно мњење) —■ да ce скутпптина консултује и са представницима осталих друштвених организација. He задржавајући ce на томе што ce y чл. 78, ст. I,недовољно сређено изражавају функције управе, као и њена улога, зауставићемо ce на поставци да скупштина образује органе управе. Ово свакако треба схватити да je тако по правилу a не увек, јер y чл. 218, тач. 6, ее каже да Савезно извршно веће оснива савезне органе управе за чије оснивање није надлежна скупштина. Активност која све више јача y погледу побољшања односа римеђу јавности и дошла jé до снажног изражаја y чл. 78, ст. 2 и y чл. 79, с тим што чл. 79 говори уопште о односу између државних органа и других организација и јавности. ■ Нарочито важна функција скупштине je тзв. друштвени надзор. Међутим, чл. 85 који о томе говори није сасвим јасан. У њему ce каже: „Скупштина друштвеним надзором остварује јавну контролу y погледу извршења права и дужности државних органа, радних и других самоуправних организација, као и друтих организација које располажу друштвеним средствима или врше јавна овлашћења. Друштвеним надзором не може ce ограничавати Уставом и законом утврђено право самоуправљања радних и других самоуправних организација, нити право државних органа на самостално одлучивање“. Ако ce схвати да ce скупштина y друштвеном надзору служи како метаправним, тако и правним средствима (што произилази нарочито из ст. 2), онда je стилски неисправно изједначити друштвени надзор са јав-

320

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА