Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

249

ничи право својине. Она je, на известан начин, ширим тумачењем дерогирала уставну одредбу о неограниченом праву приватне својине над земљом. Ово je на известан начин подршка изнетог става да Уставни суд неће вероватно ценити .само законитост, односно да he ce наћи y ситуацији да he му чисто правна анализа норми које дају закони и Устав давати мало елемената за доношење одлуке, те ће ce решење морати тражити ван права, па ће ce y том случају морати ценити не само однос закона и Устава са становишта законитости него и са становишта целисходности. Ако je тобила пракса уставних судова, ja ce плашим да стоји изнета примедба и да ће наш Уставни суд имати много шире компетенције. Проф. др. Владан Јовановић: Рекао бих само неколико речи о овом питању. Треба водитн рачуна да има разлике између уставног система САД и нашег. Да конкретизујем. Ове интервенције које су y САД много чешће могу ce илустровати низом примера. Ja ћу навести још јачи пример где je дошло до сукоба надлежности федерације и појединих држава, na je уставни суд мењао знатно грубље праксу и неке ствари из надлежности појединих држава пребацивао y надлежност федерације. Рецимо, питање интервендија из области оситурања. Према Уставу Федерација може да интервенише само кад je реч о међународној трћрвини, a до пре извесног времена осигурање ce сматрало локалном трговинбм. Међутим, кад je заштита од разних махинација постала од општег интереса, онда je суд то променио и утврдио да je осигурање међународна трговина и допустио интервенцију федералног законодавства y тој области. Али при свему томе треба имати на уму да je то систем где нема писаних закона сем изузетака неких држава. Према томе, карактер Устава je други. Он не утврђује само начела и принципе већ je он по правилу директна основа за низ одредаба посебно y области трговине, привреде, итд. И услед тога, ако je неко правно правило, засновано на неком случају (касе), који je стар 100 и више година, онда нема другог пута него интервенција путем уставног суда. Код нас ће много ређе бити случајева да ce суд нађе y ситуацији да цени на неки начин целисходност. Ja бих ce придружио другу Каврану утолико што je тешко разлучити y једном моменту, нарочито кад je реч о одлукама из привреде, законитост од целисходности, и ту постој.и опасност да ће ce увек ући и y домен целисходности. Међутим, ja ce ипак тога не бојим јер he то бити врло изузетно, јер код нас нема таквих ситуација. Код нас то закони решавају. Може само да буде празнина да неко уставно начело није покривено, да нешто y Уставу није предвиђено, али то je унапред тешко са те тачке гледишта критиковати, Доцент dp. Павле Николић: Чини ми ce да су ce y погледу тумачења одредбе Преднацрта о оцени уставности закона y дискусији искристалисала два мишљења. Једно мишљење заступа друг Кавран и према том мишљењу Уставни суд би могао да цени и целисходност a не само уставност закона. И друго мишљење које je противно претходном. Мени ce чини да je прихватљивије то друго гледиште.