Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ факултета

компоненте. Једну компоненту бисмо условно могли назвати об ј активном То je она неимовинска штета коју жртва трни независно од степена кривице штетника и уопште од узрока који je до штете довео. Она постоји како онда када je штету скривапо неко друго лице, тако и онда ако jy je проузроковала сама жртва или je проузрокована природним догађајем за који нико не одговара. Телесна повреда нам увек проузрокује физички бол, без обзира на природу гьеног узрока. Смрт блиског сродника увек ће нам проузроковати повреду афекција које смо имали према нему, независно од тога како je дошло до смрти. Лице ко je je унакажено трпеће душевни бол услед саме те чшьенице, независно од тога ко му je и како проузроковао унакаженост. 7. Претпоставимо да су све ове штете произашле из шнашања другог лица. Жртва не може остати равнодушна на субјективни однос штетника према злу које joj je нанео. Она ће на један начин реаговати ако je штетник поступао са великим степеном кривице, са намером да joj нашкоди, и ако ужива у злу ко je joj je нанео, а на други начин ако je штета резултат једне омашке која не заслужује ни најмањи морални прекор (али која je итак довољна да представља основ грађанске одговорности) и ако и сам штетник тати и несрећан je што je проузроковао зло. Таква реакција je људска и универзална и представља нужан израз саме моралне формације и конституције човека. У првој хипотези, када je штетник поступао са високим степеном кривице и из злурадости, оштећеник ће психички више трпети. Паралелно са компонентом коју смо условно назвали објективном, постоји једна друга компонента психичких тршвења, коју бисмо, исто тако условно, могли назвати субјективном. Ако већ под неимовинском штетом подразумевамо неку физичку или душевну паиьу и тако проузрокован поремећај психичке равнотеже жртве, онда она нужно мора обухватити и оно што смо ми овде ради лакшег споразумевања назвали субјективном компонентом, јер и то представља врсту психичких тршьегьа и доприноси поремећају наше психичке равнотеже. Више писаца који су се бавили овим питааима дошли су до закључка да степей кривице у „извесној мери“ утиче на величину штете, али су тај утицај ограничили на изузетне спучајеве, углавном на повреду части. F. Givord, на пример, ову констатацију стриктно ограничава на неимовинску штету проузроковану неоправданим.раскидом веридбе и повредом части (16). По нашем мишљењу ради се о једном феномену који има општи значај. Субјективна компонента неимовинске штете о којој je овде реч постоји увек у присуству кривице која достиже одређен степей интензитета, без обзира у којој се врсти болова састоји друга компонента, да ли су у

(16) Givord: н. д., с. 235 —241. М. Калођера такође наводи као пример повреду части a такође и случај када je неко убио пса кога je његов сопственик нарочито волео (с. 36). За болнину изричито каже да треба да одговара ј едино „величини тих боли“ и да „кривица у ниједном случају не може утјецати на величбшу болнице“ (с. 289) и да такође „код одмјераван>а болнине не треба узимати у обзир имовно статье онога који за повреду одговара“ (с. 290). М. Калођера: Накнада неимойинске штете, Загреб, 1941.