Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

118

АНАЛИ ГТРАЛЗНОГ ФАКУЛТЕТА

накнада биће сасвим недовољна у односу на оштећеника са далеко већим стандардом, јер му може пружити задовољства која су за гьегове критеридуме и његов начин живота сасвим стереотипна и свакодневна ствар. У односу на трећег оштећеника, са наднижим стандардом и најслабидим имовинским приликама, та иста накнада омогућиће задовольства кода по ономе што конкретно представљаду за њега далеко превазилазе бол коди трпи и степей нарушености његове психичке равнотеже. Могло би се основано приговорити да у оваквим ситуацијама накнада дедним сводим делом представља неосновано обогаћење, да води комерцидализациди личних добара и да фаворизуде подизагье тужби из пукративних побуда. 10. Извесни писци се противе томе да се приликом одмеравања износа накнаде води рачуна и о имовинским приликама оштећеника, дер да де то у супротности са началом деднакости грађана пред законом. Било би, по н>има, неморално давати две различите накнаде за две исте штете и дати дедноме више зато што де богат а другоме мање зато што де сиромах (18). Мислимо да се ови писци налазе на погрепшо изабранод полазнод тачци кад овако резонуду. Ми овде нисмо у присуству имовинске штете кода сводом величиной аутоматски формира износ накнаде. Једнакост неће овде бити задовољена тако што ће се за деднаке штете давати деднаке накнаде, већ тако што ће се сваком оштећенику посредством новчане накнаде омогућити задовољства кода су у сразмери са неимовинском штетом коду трпи, а та задовољства су, као што смо видели, у зависности од степена у коме смо навикли да задовољавамо наше потребе (19). 11. Утицај имовинских прилика штетника и степена његове кривице на одмеравање накнаде. Накнада коду де суд одмерио на основу до сада изложених елемената (величина штете, уважавадући при том и степей кривице у мери у код од де утицао на величину штете, и у извесној мери имовинске прилике оштећеника) може бити толика да де штетник, с обзиром на своде имовинске прилике, лако може поднети и ми мислимо да у том случаду никакво посебно питање не искрсава. Суд треба да досуди накнаду у том износу. Ново питање се поставља за случад ако би овако одмерена накнада представљала за штетника знатно економско оптерећење. Да ли би у том случају требало снизити у извеснод мери њен износ? Одговор на ово питанье по нашем мишљењу првенствено зависи од степена кривице штетника, шире, од његовог субдективног односа према злу које де проузроковао и уопште од субдективног односа између њега и оштећеника. Предпоставимо да су штетник и оштећеник у придател>ским и другарским односима и да де штета проузрокована омашком кода се свакоме може догодити. Замислимо даље да де овакав штетник и сам несрећан и пати што де своме придател>у проузроковао бол и да би чак осетио морално олакшање ако би жртвудући свода добра могао допринети да његов бол буде умањен. У оваквод конкретно) ситуациди не само што ће штета

(18) У том смпслу: Аранђеловић: н. д., с. 65; Калођера; н. д., с. 290 и 374: Givord: н. д., с. 231; R. Tribes: Fondement et caractères de la réparation du préjudice moral, thèse, Nice, 1932, p. 75.

(19) У том смислу: L. Ripert: н. д., c. 122; Ganot: н. д., c. 58.