Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НОВЧАНА НАКНАДА ЗА НЕИМОВИНСКУ ШТЕТУ

119

бити сведена на њену објективну компоненту, него ће штетник проузроковану му штету више сматрати за несрећу кода га je снашла и или уопште неће примити накнаду или he je у крајњем случају примити у износу за који зна да не оптерећује прекомерно проузроковача штете. Постоји у човеку један елеменат мирегьа са злом за које зна да je више дутовано фаталном стицају околнос™ него злој намери другога и ми смо навикли да такве несреће лакше подносимо. Променимо хипотезу и замислимо случај у коме je иста неимовинска штета (прецизније речено гьена объективна компонента) проузрокована из злурадос™, са високим степеном кривице који дубоко вређа наша морална осећања. Према оваквом штетнику жртва нема исте обзире као у првом случају. Не само да се под утицајем степена кривице у њој формира посебна компонента психичких тршьегьа, него она не види никаквог смисла да жртвује део задовољстава за која je суд нашао да су у сразмери са гьеним трпљењима и да се накнада снизи само због тога што проузроковача штете, с обзиром на његове имовинске прилике, знатно оптерећује. А накнада ко ja je у супротности са осећашима оштећеника не може да врши ефикасно своју спецйфичну функцију успостављања равнотеже у шеговој психи. 12. На изложени начин по нашем мишљењу може се под одређеним претпоставкама приликом одмеравагьа накнаде води™ рачуна о степену кривице штетника и његовим имовинским приликама и ми мислимо да je то у складу са фукцијом репарације коју накнада има. Писци који само изузетно допуштају да суд узме у обзир степей кривице, -а поготову они који на један генералан начин и категорички захтевају да накнада, да би сачувала својство репарације, има бити одмерена уз елиминисање сваког утица ja кривице и имовинских прилика штетника, превише сто je под утацајем објективизираних правила накнаде имовинске штете из којих je могуће елиминисати осећања оштећеника. Они не воде довољно рачуна о чшьеници да код неимовинске штете накнада остварује своју сврху кроз живу льудску личност која има одређену моралну формацију и која не може да остане индиферентна нити да реагује на исте начине када je пласирамо у различите склопове конкретних субјективних односа који у нашим очима имају различите моралне вредности. 13. Имовинске прилике странака и степей кривице штетника у н ашој судској пракси. Наши судови, понеки од гьих не можда увек сасвим сигурно, воде приликом одмеравања накнаде рачуна о имовинским приликама странака и степену штетникове кривице и то ће се најбоље видети ако наведемо њихове одлуке: „Установљени износ накнаде штете je такође правичан како према имовном стању странака тако и према околностима с луча ja под којим се штета догодила“ (20). „С обзиром на породичне и имовинске прилике тужиоца и могућнос™ тужених, побијаном пресудом тужиоцу досуђени износ у томе смислу и по мишљењу овог суда правично je одређен“ (21).

(20) Гфесуда Савезног врховног суда, Гз 89/57 од 18. I. 1958 г. (21) Пресуда Врховног суда HP Босне и Херцеговине, Гж 635/54 од 22. IV. 1953 г.