Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Што се тиче накнаде због претршьених болова, као критериј за одмјеравање висине одштете треба узети у обзир како ступањ кривичне одговорности особа, за које одговара тужена страна, тако и тежину тужитељевих повреда, а при томе посебно уважити вријеме трајања боли и њихов интензитет“ (22). Исти суд заузима супротно становиште у једној другој пресуди: „У погледу висине накнаде за претршьене болове произлази пак из првостепне пресуде, да je суд узевши у обзир све чшьенице овог случаја по својој слободној оцјени узео као примјерен износ од 50.000 динара. Исправно се при томе није упустио у степей кривње туженика, којинема никакве везе с боловима ко je je тужитељ претрпио“ (23). „Висина накнаде за штету ове врсте зависи од интензитета и трајања болова, као и степена до којег je нарушено здравље повријеђеној личности, те и степена кривице онога који je те болове проузроковао“ (24). „Висина ове нематеријалне штете одређује се према околностима конкретног случаја. При томе у овом случају треба имати у виду и степей кривичне одговорности тужених и интензитет болова који су претрпили тужитељи губитком свог оца односно брачног друга“ (25). „Што се тиче накнаде због претршьених болова, право на исту припада сваком лицу ко je je претрпело повреде у телу. Но приликом утврђивања те накнаде треба имати у виду степей кривичне одговорности, ...интензитет и тежину тужитељевих повреда, време трајања болова и њихов интензитет, као и све околности конкретног случаја“ (26). „У погледу жалбеног навода о слабим имовинским приликама туженог треба подвући да и кад не би досуђена болнина била у сразмјери имовинског стања туженог, ипак тиме не би били повријеђени материјалноправни прописи, јер у овом случају накнада не зависи од имовинских прилика туженог, пошто je штета проузрокована кривичним дјелом“ (27). „Нема мјеста приговору туженог да je при одређивању накнаде тужитељима за претршьене психичке болове требало узети у обзир његове имовинске прилике, jep je штета нанесена кривичном радњом а висина накнаде нематеријалне штете није везана за материјалне могућности штетника“ (28). „Висина одштете за претрпљене боли не зависи у правилу од материјалних прилика штетника, већ од врсте претршьених болова и њиховог трајања“ (29). „Дакле, када се све горње исправно оцјени и кад би се осим тога узеле у обзир и имовинске прилике штетника, које нису најбоље, онда се одређена сатисфакција доиста указује превисоком па je зато овај суд и снизио и у том правду преиначио првостепену пресуду“ (30). „Странке немају право приговарати ни износу одмјереном за претрпљене болове. И у овом случају суд je узео у обзир све правно релевантне чшьенице (врст повреде и њезине посљедице, интензитет и нормално трајање болова), те je ове правилно оцијенио. Посебно

(22) Рјешење Врховног суда HP Хрватске, Гж 246 52 од 22. VIH. 1951 г., Збирка одлука врховних судова и упутстава Врховног суда ФНРЈ, I, сабрали и уродили М. Гајић и Ђ. Ступаревић Београд, 1952, одл. бр 135.

(23) Пресуда Врховног суда HP Хрватске, Гж 551/52 —2 од 23. VH. 1952 г. (24) Пресуда Врховног суда HP Дрне Горе, Гж 3258 од 31. I. 1950 г. (25) Пресуда Врховног суда HP БиХ Гж. 890 58 од 16. П. 1959 г. (26) Решење Врховног суда АПВ, Гж 210.56 од 18. V. 1956 г., Збирка судских одлука, књ. I, св. 2. одл. бо. 366.

луп.а, к.њ. i, си . z, одл. op. đbo. (27) Пресуда Врховног суда HP БиХ, Гж 1060.58 од 13 јуна 1959, потврђена од стране Савезног врховног суда пресудом Рев. 1761/59 од 16. I. 1960 г.

(28) Пресуда Врховног суда HP БиХ, Гж 472/60 од 7. VII. 1960 г. (29) Пресуда Врховног суда HP Хрватске, Гж 1772 54 —2 од 25. ХЛ. 1954 г. (Э 1 ) Пресуда Врховног суда HP Хрватске. Гж 1270/59 2 од 21. VU. 1939, потврђена од стране Савезног врховног суда пресудом Рев. 1805/59 од 17. П. 1960 г.