Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НОВЧАНА НАКНАДА ЗА НЕИМОВИНСКУ ШТЕТУ

123

16. Друго, у оба случаја, и код одмеравања накнаде и код одмераваньа казне, води се рачуна о посебним, специфичним околностима. Код одмеравања накнаде неимовинске штете водиће се, као што смо видели, у извесној мери рачуна о имовинским приликама жртве, док се приликом одмеравања казне о тој околности не води рачуна. Обрнуто, приликом изрицаньа казне води се рачуна о специфичним обзирима репресивне односно превентивна политике. Ако, на пример, једна друштвеноопасна активност све више узима маха и намеће се потреба да се ефикасније сузбија, суд he у конкретном случају изрећи оштрију казну, пошто ова истовремено врши и улогу генералне превенције, али -та околност неће утицати и на повећавање износа накнаде. Или, ако je деликвент учинио дело у поврату, постоји једна отежавајућа околност која ће утицати на строже одмеравање казне. Жртву код неимовинске штете не интересује да ли je штетник и раније према некоме вршио исте или неке друге штетне активности и то пстаје без утицаја на величину штете и износ накнаде. Она за то не мора ни знати (34). И једна и друга чивьеница, да се приликом одмеравања новчане накнаде неимовинске штете и новчане казне не води о истим околностима рачуна у истој мери и под истим претпоставкама и да се у сваком од ова два случаја води рачуна и о специфичним околностима, долазе отуда што су непосредни цшьеви (35) новчане накнаде неимовинске штете и новчане казне различити и показују оно што смо малопре истакли, да разлику између једне и друге треба тражити на терену њихових сврха односно фактора који изазивају потребу за њиховим изрицањем. 17. Неновчани облици накнаде неимовинске штете (36). Поред новчане накнаде постоје и друга средства накнаде неимовинске штете. Ту долази осуђујућа кривична пресуда, објављивање пресуде (37), објављивање исправке, објавл>ивање одговора (38), повлачење од стране штетника изјаве којом je повреда учињена (39) и сл. Побројана средства накнаде биће у стану да, некад више некад мање, допринесу уклањању штете па he

(34) Могу се чак замислити хипотезе у којима je ефекат поврата потпуно супротан на терену репресије и репарације. Ако je неко лице већ постало познато у одређеноз средини по својој склоности да напада на част других лица, суд ће га, ако je иначе кривично одговорно, казнити строжије, пошто постоји потреба да се на гьегову личност утиче енергичнијом санкцијом. На терену накнаде неимовинске штете ефекат може бити обрнут. Због сазнања да je у датој средини деликвент дискредитован и да се не верује у оно што он о другима говори, нападнуто лице може зоог онога што je о њему речено уогпите не трпети или трпети само незнатно.

* jv- ne rjjutrija yijiyi граети cčuvuj неЈнатни. (u 5) Кажемо „непосредни циљеви“ пошто и новчана накнада одмерена по најчистијим одштетним принципима врши функцију превенције. Превенција коју врши накнада може у конкретном случају потпуно учинити излишним изрицање и посебне Јавне казне (што ће зазисити од степена кривице, од величине штете и имовинских прилика штетника) и чак премашати све захтеве репресије односно превенције. Спуда je у неким правима предвиђена могућност да се под одређеним претпоставкама изврши редукција пуног износа накнаде. Али превешдија није непосредна еврха накнаде (за разлику од казне), већ њена нужна последица. Њена непосредна еврха je репарациј>а, одштета.

(36) О томе: М. Константиновић : Облигационо право, општи део, према белешкама са предавања средио В. Капор, Београд, 1952, с. 108; Калођера: н. д., с. 21—22; GlvoTd : н. д., с. 245—247; L. Ripert: н. д., fe 58—60.

(37) Са гледишта накнаде неимовинске штете за објављивање долазе у обзир осуђујућа кривична пресуда, грађанска пресуда допета по тужби за утврђење, грађанска пресуда којом je досуђена новчана накнада штете.

(38) Чланови 34, 82 и 88 Закона о штамтш и другим видовима информација од 31. X. 1960 г., „Службени лист ФНРЈ“, бр. 45 од 9. XI. 1960. (39) § 1330 АГЗ.