Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АНАЈШ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТ A

отуда судијаи о њима имати да води рачуна приликом одмеравагьа новизне накнаде. Некада he њихова примена оправдати само извесну редукцију новчане накнаде, а некада je у целини може учинити излипшом. Судија има да оцени, водећи рачуна о свим околностима конкретног случаја а нарочито о природи штете, да ли паралелно с њиховом применом има места изрицаньу и посебне новчане накнаде. 18. Осуђујућа кривична пресуда може на више начина допринети уклањању неимовинске штете. Она пре света делује као сатисфакција у том смислу што жртви пружа осећање задовољства услед сазнања да je кривица санкционисана. То осећање задовол>ства увек ће у већој или њој мери допринети успостављању психичке равнотеже жргве, утолико више уколико je деликвент поступао са већим степеном кривице и тиме теже повредио наша морална осећања. Има хипотеза у којима овај облик сатисфакције игра прворазредну улогу и где нам je више стало до тога да кривица буде енергично санкционисана него да наша трпљења буду новчано репарирана. Код оних облика душевних трпљења која су у нама формирана тиме што нам се оспорава или омаловажава нека особина или право ко je у нашим очжма има одређену моралну вредност, осуђујућа кривична пресуда врши функцију накнаде штете у том смислу што истовремено представља официјелну и свечану афирмацију тих својстава односно права. 19. Објављивање пресуде првенствено долази у обзир код повреде части и слободе, у случају где су нам психичка тршьегьа проузрокована умањењем нашег друштвеног угледа. Штета ће овде најефикасније бити надокнађена уклањањем узрока наших тршьевьа, нашом рехабилитацијом и најприкладније средство за оствареше тога циља јесте објављивање пресуде. Објавл>ивање се врши на трошак деликвента и може бити учигьено на разли ите начине, у новинама, путем радиа, афиширагьем, зависно од тога који од ових начина обезбеђује најпотпунији публицитет у средини у којој оштећеник трпи у свом утл еду. Истом циљу служи и објављивање исправке у новинама, као и објавл>ивање одговора. Објављивање пресуде може некада бити неопортуно и нанети жртви више штете него користи, као у случају када би оно значило изношење на јавност деликатних података из њеног интимног живота. Отуда je исправно да се објављивање врши не по службеној дужности већ само на захтев оштећеника. Тако je прописано у нацрту Закона о накнадиштете од 1960 године (чл. 60, ст. 1), а то произилази и из општих процесних начела. Објављивање пресуде се у правној теорији често назива повратак у пређашње сташе. У великом броју случајева оно може врло ефикасно да врши функцију накнаде штете и да, нарочито када je жртви истовремено пружена сатисфакција кажњавањем деликвента, учини непотребним досуђивање и посебне новчане накнаде. С обзироы да код објавл>ивања пресуде не постоје оне тешкоће и опасности ко je се приписују новчаној накнади, постоје сви услови да се широко примењује, увек кад то допушта врста штете.