Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

128

АНАЛИ ГЕРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поред тога, крајем Средњег века на канонску доктрину утицали су и политички моменти, те се забрана камате јавља као један елемент борбе против грађанског сталежа. Хришћанска црква je још одлучније осуђивала зеленашење, подразумевајући под тим исто што и античка мисао: узимање камате уопште. У првом реду ова осуда je имала догматску подлогу. Свето писмо, као спис који je настао у току векова, нужно je садржавало неке недоследности, па чак и противуречности. Став Библије према зеленаштву није довольно јасан. Има текстова који се могу тумачити у прилог узимању камате. Тако у Јеванђељу по Матеју господар кори слугу који није увећао новац док je господар био одсутан. „Требало je дакле да моје сребро даш трговцима и ja дошавши узео бих своје с добитком“ (7). У покњизи Мојсијевог петокњижја, Деутероному, налазимо текст супротног смисла: „Не тражи од брата свога никакву камату ни за новац ни за храну“. Али наставак je интересантан: „Может захтевати интерес од странца, али никако од брата свога“ (8). Такво je било правило које je важило код Јевреја. Мојсије им дозвольава да узимају камату од странацаиноверника алги забрањује да међусобно узимају камату. Правило се може објаснити раним настанком овог текста, када у Јевреја постоје јаки остаци племенске солидарности (сетимо се Јувелија), али када околни народи, нарочито Феничани, широко практикују кредитив послове. Други текстови су још мање толерантни. Нарочито су псалми речити у осуђивању камате. Најпознатија и највише цитирана фраза je mutuum date nihil inde sperantes, фрагмент из текста Јеванђеља по Луки који у Буковом преводу гласи: „Али льубите непријатеље своје и чините добро и дајите у зајам не надајући се ничему [подвукао О. С.] и биће вам велшка плата и бићете синови највишега, jep je он благ и неблагодарнима и злима“ (9). Шта се овом фразом дајите зајам не надајући се ничему препоручује? Да лта можда и одустанак од главнице а не само од камате? Иако она није довольно јасна, црква je од н>е у току векова створила често понавльани слоган у борби против зеленаштва. Ослањајући се на Свето писмо и на морал, црква je била одлгучно против камате. Иако je у основи став цркве према каматама остао непромењен све до тридесетих година прошлог века, ипак je канонско учење о узури претрпело у току столећа извесну еволуцију како у погледу аргумената на којима je заснивано, тако и у погледу степена оштрине односно толеранције. I. Хришћанство je настало као религија сиромашних и потлачених. Ранохришћанско учење носи печат једне изражене антиплутократске тенденције. Богаташи су имали исто толико могућности да се провуку кроз рајска врата колико и камила кроз иг лене уши. Пошто су сиромашни највише страдали од зеленаша, није тешко погодити став цркве према зајму

(7) Јеванђеље по Матеју XXV. 27. (8) Деут. XXIII. 19 20. (9) Јеванђеље по Луки VT. 35.