Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

130

ЛIIАЛИ ИРЛЗШОГ ФАКУЛТЕТА

трговина. Полако настај.е „век , Ренесансе, век Реформацией, век кредита“ (15). У Венецији je. основана прва банка у XII веку а затим и у другим местима. Банкари Венеције, Сијене, Фиренце и других градова развили су мрежу својих операција на широком подручју. Дотле, непомућена - владавина принципа нёдопустивости зајма е каматом почише -еве више да се сукобљава са потребама трЖишта. . Наста je сукоб између црквене доктрине и трговачке праксе. Пословни људи још не прелазе у отворен напад већ се задовољавају проналажегьем вештих начина за изигравање забрано узимања камате. Оваква ситуација je вишеструко утицала на даљи развој црквене доктрине. ... Осуда камате са гледишта морала и уз позивагье на Библију није више довољно јака брана људској тежњи - за профитом. Зато се траже убедл>иви аргумента који би показали неоправданрст узимања камате са гледишта права, економије и филозофије. Први који. je покушао да. забрану камате постави на рационалну основу, да научно објасни зашто je камата недопустива, био je Тома Аквински. Већину његових аргумената прихватили су и доцнији канонисти, додајући им често и своје,. тако да их се накупило преко двадесет (16). : 1. Новац je непродуктиван. Неморално je узимати накнаду за употребу ствари која по. својој природи није таква да би давала плод- Оправдано je тражити закуцнину за употребу њгше, јер ова даје .ллодове, али не и за коришћење новца или хране који су по природи неплодии (17). Каснији поборници зајма с каматом примећују да ни каношгсти, шг Аристотел који je први употребио овај аргумент, не запажају да и њива сама по себи није плодна. Потребан je гьудски рад да би. се зешьа оплодила. Са друге стране и ыовац може, бити оплођен радом. Овај елемент, рад, антички-мислиоци су могли лако да превиде. Рад je атрибут робовског положа ja, те се мало ценно. Принцип стерилности новца био je лако примењив. и на феудалну привреду у којој се новац, осим у зеленашкој форми, није опДођивао, и где je земља једини прави облик богатства и једини стваралац нових вредности. 2. Друти аргумент je правые природе, Новац je потрошна ствар. Као и храна или вино, он се првом употребом троши. У потреба овакве ствари je неодвојива од уништења саме супстанце ствари. Неправично je тражити натраг и вино које смо дали на зајам и накнаду за његову употребу, jep се не може продати и сама ствар и њена употреба. Два пута се тражи цена за исту ствар: повраћај исте количине вина једнак je позајмљеној ствари, а перед тога се захтева цена за њену употребу, која je као што je речено, неодвојива од њене материје. 3. Зајмом се преноси својина на зајмопримца. Из тога произилази: ако je камата накнада за употребу ствари, онда поверилац тражи цену за употребу ствари која му више не припада, за употребу туђе ствари; ризик je на сбпственику (res périt domino), дакле на дужнику. Неморално

(15) Hauser: Les débuts du capitalisme, p. 24.

(16) Димулен цитира једног аутора који je набројао 25 аргуые-ната против камате (Tratatus contractuum et usurarum, no.. 528). (17) Obo je мисао АристотеЈга (AristoteliF.* Politica, I, 3) коју je пр?lхватио Тома Аквинеки (Summa totius theologiae, П, 2 quaest. 78) а од дьега многи други (Видети •вйше о овоме: Böhm-Bawerk: ор. eit., р. 24—25).