Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КЛЛОИСКЛ ДОКТРИНА О ЗЕЛЕНАШТВУ

131

■je да поверилац-извлачи добит из операције у којој није ангажован њетов ризик. 4. Тома Аквински сматра да je зајам с канатом изнуђена продаја добра времена које припада свима. Да се новац замењује за време види се по томе што je камата већа или мања према дужини трајања зајма. А време je од Бога дано свима, то je res communes која се не сме продавати (18). Овај начин резоновања наћи ћемо у нешто иЗмевьеном облику много векова касније у Бем-Баверка, оснивача тзв. психолотке теорије оригиналног интереса. Из свих ових и многих других разлога, који су често добар пример формалнологичког закључивања која овде нећемо набрајати,. канонска доктрина je сматрала да нема никаквог опрвадања интересу на позајмљени новац или друго потрошно добро. Накнада која се узима пре je плод туђег рада него позајмљеног новца (19). Многи су склони да са. подсмехом пређу преко наведених аргумената. Чини се да то није сасвим оправдано. Сем, можда, права својине (новац je мој и могу да радим с њим шта хоћу, могу да га дам на употребу уз накнаду, ако дужник пристане па то) и ризика, jep се у пракси често дешава да оно што смо дали не добијамо натраг, нема, историјски универзалног разлога који би правда©, или осуђивао узимање накнаде за употребу потрошних ствари. Не може се оцењивати канонска доктрина са гледишта развијеног капитализма, када je очигледно да се новац оплођује., и када je, према томе, камата „најлегитимнија ствар на свету“ .(20). Beh у социјализму, у.коме престаје, свевласт тржишта, проблем легитимности.камате,на неки начин поново ожгшл>ава jep се поставља питање допуштености неких облика зајма (21). Канонско учење о узури плод je прилика у коме je настало. У раном Среднем веку робноновчани односи су тек у зачетку. Зајам je још увек имао потрошни карактер и доводи© je до економског исцрпљивања дужника. Зеленаштво je стварно било велико друштвено зло a Шајлок омражена личност. И у СрбијИ прошлог века дуге су листе оних којима je имање „отишло на добош“ због дугова. Црквена доктрина о зеленаштву само je плод оправдано аверзије према овом начињу зараде,,а неки од агрумената заслужују пуну пажњу. Теолози су, на пример, оштроумно продрли у суштину проблема тврдећи да je интерес пре производ туђег рада него новца. Ш- У осуди камате и у појму узуре није постајала потпуна једнодушНост међу теолозйма. Црква je уопште са неповерењем гледала на тзв. artes pecuniativae какве су трговина, шпекулације у вези с новцем и др. ©суда камате само je последица таквог става. У брзо стечении богатствима капонисти нису видели ништа друго до „плод преваре, сатанско дело зе-

(18) De usa ri к, pars I, с. 4,

(19) Gonzalez Tellez: Commentaria perpétua, ln slngolis textus qulnque llbrorum, Deéretallum Gregoril IX. t. I c. 3 de usuris v. 19. n. 7. (20) Renan: Marc-Aurèle et la fin du monde antique, Paris, 1892, p. 603. (21) Јуна месеца 1962. године, одржано je саветоваьье у Институту друштвених наука посвећено проблему камате. Било je мишљења да није потпуыо оагласна са социј алистичким друштвеним односима прайса да једно предузеће даје камакш аајам другом, jep на тај начин може доћи до тога да оно учествује у добити зајмопримца, што би била врста експлоатације.