Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зику, jep ортак сноси последние трговачког подухвата, ; сдично цовериоцу поморског зајма. У ова три случаја могло се са дуно разлога тврдити да се извлаченье користи из иске уложене суме, није вршило на основу зајма, тайопе mutui dationis, већ на основу неког другог правног посла. Тиме није окрвьен принцип да je забрагьен сваки lucrum ex mutuo, Међутим, један облик чистог зајма са каматом, црква je, не само допуштала него и сама употребљавала. Реч je о активности заложник завода. Заложни заводи monts-de-piété) настали су у XIII в. Од Латранског сабора 1515 одобрено je узимање камате на зајамкоји су давали ови заводи. Према објашњењу папе Лава X, на овај начин хтело се помоћи сиромасима да не би узимали зајам од зеленаша под много неповољним условима. Камате које су узимали заложни заводи биле су далеко испод уобичајених зеленащких камата, и, како тврди папа, служе искључиво за, покриће трошкова ових установа. И поред ових изузетака став цркве je у основи остао непромењен. Водећи рачуна о горњим изузецима, мислимо да би се црквена доктрина могла свести на ово; забрањено je извлачити користи из новца који je дат другом на употребу, сем ако проверилац не учествује и у ризику пропасти новца. Код заложник завода, уколико je тачно да се каматама једино покривају трошкови њиховог пословања, не може се рећи да од давања зајма зајмодавац извлачи неки профит. V. И поред свих овоземалзских и небеских казни којима се претило, узимање камате није никада могло да буде потпуно сузбијено. У проналажењу начина да се заобиђу законске забране људских дух показује исту толику довитљивост као и на другим пољима. Узалуд су црква и законодавац покушавали да ове начине сузбију, проналажени. су све новији и новији облици изигравања. , Једна од најстаријих конструкција за изигравање забране камате je тзв. систем три уговора. Помигье се још 1214 али je вероватно и старији. Једно лице дй трговцу суму новца и тако постане његов ортак (први уговор). Поред тога закључе уговор којим се ортак одриче своје будуће веће али неизвесне добити за маши аЛи сигуран износ (други уговор). И на крају, за обезбеђење свог потраживања, поверилац узима од трговца залогу (трећи уговор). Наравно да су ова три уговора неспојиви. Битан услов ортаклука je учешће у добити али и у ризику, који je овде искл>учен. Други уговор ништи први (29). Опробано средство био je и пакт мохатре. Он je изум Арабл>ана, чија религија није ништа толерантнија у односу на зајам с каматом од хришћанства. Поступай je једноставан код овог уговора. Одређени трговац као добар хришћанин неће дати новац на зајам уз камату, али ни Христос ни Мухамед не забрањују купопродају. Зато онај коме je роба потребна оде код, трговца и купи робу на кредит за, рецимо, 50 дурата. Одмах затим он понуди трговцу да му препрода ту исту робу за готово. Погоде се за цену од

(29) Таквог je мишљеш и Puyo; ор. cdt., р. 154.