Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Испитивање окривљеног je први и основни у слов да се може добити признање окривљеног. Оно je садржајно одбрана, а истовремено и могући извор доказа (10). Сва европска кривична процесна права допуштају испитиване окривљеног, изузев енглеског права. У енглеском праву окривљени je једино обавезан да одговори на питање да ли ce осећа кривим или не. С обзиром да je то једино питање на које je окривљени дужан да одговори, изгледало би да je могућност добијања признана минимална. Међутим, енглеско кривично процесно право није ce потпуно одрекло испитивана окривљеног као доказног средства. Ако окривљени пледира да je крив, сматра се, на основу овог сумарног признанна, да je кривица дефинитивно доказана. У том случају требало je само применити казну, не одлазећи пред пороту. Уколико он пледира да није крив, може се појавити као сведок у сопственој ствари и подвргнут je унакрсном испитивану браниоца и заступника оптужбе. Оптужени као сведок даје исказ под претном кривичне одговорности за лажно сведочене и под моралним притиском да се не служи лажном заклетвом (11). Многи савремени законици о кривичном поступку ограничавају права одбране у претходном поступку, тако да органи поступка располажу са једним средством које им може помоћи да добију признане окривљеног. Наиме, ради се о томе да орган који води претходни поступак има правну могућност да држи окривљеног извесно време у, неизвесности о доказима који га терете. У том циљу ови законици (нпр. белгијски, западнонемачки) не допуштају окривљеном да присуствује раднама које се врше у претходном поступку; окривљеном и неговом браниоцу може да се ускрати разгледагье списа; општење окривљевог у притвору са неговим браниоцем може се отежати или сасвим онемогућити (12). Неки законици о кривичном поступку ограничавају права одбране окрИвл>еног у претходном поступку у мањој мери, као нпр. италијански ЗКП од 1955. По прописима овог законика бранилац има право да присуствује у току претходног поступка неким процесним радњама, а истражни судија може то допустити и окривљеном. Други законици ограничавају права одбране у већој мери и ова ограничена оправдавају интересима поступка. То je нпр. случај са западнонемачким и аустријским кривичним процесним правима, ко ja у принципу не допуштају ни - окривљеном ни неговом браниоцу да присуствују раднама у претходном поступку. Основи кривичног поступка СССР и савезних република од 1958 предвиђају да окривљени може имати браниоца само по завршеном претходном поступку и тек тада му се пружа могућност да се упозна са свим матери јалима предмета. Интересантан je случај француског ЗКП од 1958 који даје окривљеном широка права одбране у истрази, али je зато истрага изгубила скоро сваки значај. У великом броју случајева пре покретања истраге органи судске полиције спроводе тзв. неформалне извиђаје и том приликом имају

(10) Др. Драгољуб Димитријевић ; н. д., с. 250; François Gorphe: д. д., с. 210. (11) Dr. V. Bayer: н. д., с. 729—731.

' (12) Преглед страног законодавства који следи изиет je углавном из цит. рада Др. Б. Бајера: н, д., а 732 —749.