Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДОКАЗНА ВРЕДНОСТ ПРИЗНАЊА ОКРИВЉЕНОГ

73

правно неограничену могућност да не упознају окрив.тьеног са доказима који га терете. Из ових излагања произилази да прописи многих савремених законика о кривичном поступку ограничавају права одбране у претходном поступку, те окривљени нема могућности да сазна, у моменту када се испитује, све доказе који га терете. Не може се, међутим, прихватити мишљење да савремена законодавства ограничавају права одбране окривљеног у циљу добијања при-r знања (13). У савременом систему кривичног поступка закон не да je признању окривљеног првенство, већ се оно, као и сваки други доказ, цени по слободном судијском уверењу. Уколико органи кривичног поступка посебно инсистирају на признању, то представља негативну појаву праксе, а никако интенцију законодавца да му одреди посебну доказну вредност. И у нашем ЗКП права окривљеног у претходном поступку ограничена су у извесној мери, али не у циљу лакшег добијања признања окривљеног, које ce ставља у исти ред са другим доказима,. већ у циљу успешног вођења кривичног поступка и правилног решења кривичне ствари. Усклађујући односе права и дужности између друштвене заједнице и окривл>еног, ЗКП ограничава извесна права окривљеног у циљу заштите друштвених интереса. Ова ограничења су у одређеним ситуацијама оправдана утолико више, што се и, окривљени налази пред заједничким друштвеним интересом да се кривична ствар расветли и реши. По нашем ЗКП окривљени већ на првом испитивању мора бити обавештен о делу за које се терети и о основима оптужбе (чл. 4 ст. 1). ЗКП не предвиђа обавезу за надлежног органа да у овом моменту саопшти све основе оптужбе. Међутим, окривљени мора бити обавештен у току претходног поступка благовремено о свим доказима који га терете да би му се омогућила , правилна одбрана. Што се тиче присуствовања и учешћа у радњама из области доказивања, у целини узев, окривљени по правилу може присуствовати и учествовати у вршењу тих радььи. Орган који води извиђај или истрагу може забранити усмени или писмени саобраћај између окривљеног који je лишен слободе и његовог браниоца, као и увид у кривичне списе, уколико je то у интересу успешног вођења кривичног поступка. Постоји схватанье да наш ЗКП даје извиђајном односно истражном органу право да не игра „отвореним картама“ с окривљеним, те прописује да окривљени и његов бранилац не могу у правилу присуствовати извиђајним односно истражним радњама. Наиме, ЗКП даје извиђајном односно истражном органу правну могућност да окривљеног држи извесно време у неизвесности у вези са доказима који га терете, да се не би сасвим онемогућило добијање признања у случају када je окривљени оптерећен слабим доказима (14). Овакво схватање заснива се на изолованом посматрању појединих фаза и стадијума кривичног поступка. Међутим, треба имати у виду поступност у кретању кривичног поступка и његову целовитост, као и чињеницу да се извесна ограниченна у претходном поступку појав-

(13) Др. В. Бајер; н. д., с. 750—751. (14) ДР. Владимир Бајер : Југословенско кривично процесно право, прза књита Загреб, 1960, с. 162—163.