Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Hs emploient à cet effet d’autres moyens. Les codes de procédure pénale limitent les droits de défense dans la procédure préalable et tienent un certain temp l’inculpé dans l’incertitude sur les preuves qui le chargent, ce qui peut faciliter aux organes de procédure pénale d’obtenir l’aveu. L’aveu n’a pas l’avantage sur les autres moyens de preuve, mais on le vérifie et on le juge comme toute autre preuve. L’aveu ne doit pas être surestimé. Au contraire, il doit être jugé d’une façon plus critique et avec une attention plus grande que tout autre moyen de preuve, vu qu’il provient de la personne la plus intéressée au résultat de la procédure pénale. Le Code de procédure pénale yougoslave assure le statut de l’inculpé en sa qualité de partie en procédure, mais l’application même du Code a certains défauts. En ce qui concerne l’aveu de l’inculpé, on remarque que certains organes de procédure pénale cherchent à obtenir l’aveu par tous les moyens licites en lui donnant la valeur de la meilleure preuve et du motif du jugement.

ТЕШКА ПОРЕМЕЋЕНОСТ БРАЧНИХ ОДНОСА КАО БРАКОРАЗВОДНИ УЗРОК

(Чл. 56 Основног закона о браку) Према чл. 56, ст. 1, Основног закона о браку (даље ОЗБ), сваки брачни друг може тражити развод брака ако су услед несагласности нарави, трајног неспоразума, неуклоњивог непријатељства или из ма ког друтог узрока брачни односи толико поремећени да je заједнички живот постао неподношљив. Предња одредба садржи два правила. Прво правило односи се на питаае: који су услови потребни за постојање бракоразводног узрока из чл. 56 ОЗБ. Друто правило решава питагье: који брачни друг има право тражити развод по овом члану, У овом раду биће изложена нека спорна питања из правне теорије и судске прайсе која су у вези са првим правилом. О другом правилу овде неће бити речи. 1. Природа бракоразводног узрока из чл. 56, ст. 1, ОЗБ. У правној теорији спорно je шта су узроци по овом члану. Питање се своди на следеће: да ли су по чл. 56 узроци за развод: несагласност нарави, трајни неспоразум, неуклоњиво непријатељство и многобројни други који доводе до одређене, законом предвиђене последице, или je једини узрок за развод управо та последица која се изражава у идеји да je брачна заједница толико поремећена да je заједнички живот постао неподношљив. Питање ce дакле своди на то да ли су узроци по чл. 56 индивидуализовани или су без значаја, те се брак може развбсти и када не постоји никакав видљиви узрок за развод већ само законом утврђена последица. Према једном мишљењу, разлог за развод по овом члану не долази од узрока односно чгаьешща већ од последице. Извесне чињенице су тако тешке да се разумно може претпоставити да he доћи до развода. То су прељуба, рађење о глави и сви други посебни бракоразводни узроци. Међутим, незгода je у томе што постоји велики број чшьеюща које закон није предвидео a које под одређеним условима могу исто тако да доведу до