Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

322

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Хфот томе принципу, говори се и о могућности установљења тзв. истражног судије у области грађ. правосуђа. То су управо два крајња супротна гледишта по истом питању. Међутим, у нашем Зак. о пара пост, од 1953 нађена je, мислимо, и у томе погледу једна углавном права мера, целисходна равнотежа између иницијативе и улоге странака и интервенције суда одн. судије. Ова je пак интервенција, узгред буди речено, више наглашена и појачана само у случају када се тиче доказивавьа ради заштите нарочито значајних друштвених добара и вредности, као што су, на пример, друштвена имовина, међународни уговори и јавни морал, када и јавни тужилац има право и дужност да учествује у покренутом поступку (в. чл. 3 и 193 Зпп). За сам пак систем франц. грађ. проц. права, као и фраяц. грађ. права уопште, карактеристично je у погледу доказа и то што се материја о доказима као таква, тј. о врсти доказних средстава, њиховој доказној снази и сл. не налази у саставу поменутог Зак. о грађ. суд. поступку нити пак у другим процесним прописима већ у материјалном грађ. праву одн. у Грађ. законику (Code civil). То je тако остало и после спровођења реформе о којој je овде реч. Ш. Реформе у области контумационог поступка. Сматра се да су од свих овде поменутих реформи франц. грађ. проц. права најтемељитије или најдубље управо оне које се тичу контумационог поступка. Разлог и циль ових и оваквих реформи био je углавном у томе да се спречи коришћење недоласка странака на расправу пред судом као средства злоупотребе процесних права, што се раније врло често дешавало. Ради тога лредвиђене су, поред осталог, и следеће правке одредбе и мере; 1. У случају када je позив на расправу предат лично туженоме, пресуда донета због изостанка сматра се да je изречена на основу усменог и контрадикторног поступка, те зато нема места тзв. опозицији (противљешу) луженога против такве пресуде. Опозиција je један ремонстративан правни лек и, као такав, има дејство да суд чија се одлука побија (односни првостепени суд) поново расправља по истој правној ствари и то уз учешће обеју парничних странака. Исто тако се сматра и у случају када против такве одлуке одн. пресуде има места жалби надлежноме вишем суду. Међутим, пре ове реформе je, тврди се, несавесни дужник одн. тужени и сам стварао могућност и услове за доношење против њега пресуде због изостанка, да би против те пресуде: прво поднео противљење истом а затим жалбу вишем суду. Тако je по својој вољи и без икакве кривице друге стране одуговлачио покренути спор. То je сада онемогућено (5). 2, У франц. грађ. проц. праву постојала je раније, па и сада постоји, установа позната под именом закључци (conclusions). Она се управо састоји у томе што су странке дужне да пре одређивања усмене расправе преко својих стручних заступника ( avoués ) изложе суду у писменом акту

(5) Узгред буди речено, ми смо раније, у доба примене старога Јут. грађ. парн. пост, имали сличне појавс у озој области поступка. Али одговарајуће злоупотребе у вези са доношешем преоуде због изостанка обично су се дешавали на штету туженика одн. дужника а не на штету повериоца као што ле то пре ових реформи ■било у пракеи у фран. грађ. правосуђу.