Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕФОРМА ФРАНДУСКОГ ГРАЪАНСКОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

323

(placet) све своје коначне захтеве и приговоре и то наводећи одговарајуће разлоге и доказе. Ово важи за обе стране, тј. тужиоца и туженога. Неподношење таквог акта редовно има за последицу доношење неке врсте контумационе пресуде која се назива пресудом због пропуштања која ce по закону сматра допетом у контрадикторном поступку. Против ове пресуде je раније имало места и поменутоме правном леку опозиције, ■ — што je укинуто новом реформом грађ. суд. поступка. Али установљен je пак један нови, за обе странке блажији систем и начин поступања у таквом случају, за који се сматра да je у пракси показао одличне резултате. Сада против пресуде донете због поменутог пропуштања више нема места тзв. опозицији (6). ГУ. Доношење судских одлука и правни лекови. Предмет значајних и бројних измена одн. реформи биле су такође и одредбе које се тичу судских одлука и правних лекова. Тако: 1. По ранијим процесноправним прописима странке и вьихови заступници били су обавезни да у једноме посебном акту изложе укратко; имена и својства („квалитете“) странака и других учесника у поступку, са кратким прегледом њихових изјава, захтева и предлога, као и тока конкретнога спора. То je у ствари био кратак нацрт уводног дела пресуде чије се доношење предлаже у датой случају (део познат под општим именом les qualités). Тим именом назива се такође и сам онај део пресуде у коме су ти елементи изложени. То je управо заглавље пресудё са уводним делом н>еног образ ложења. По франц. проц. систему; у писмено израђеној пресуди постоји и увод, тј. навођење спорних и других чињеница, и образложење претходе диспозитиву а не само тзв. заглавље као што je то случај по нашем Зак. о парн. пост. (в. чл. 327) и постојећој пракси наших судова. Сада je, међутим, поменута обавеза странака укинута и више као таква не постоји већ je сам суд преко својих одговорних службеника дужан да редигује исти акт и да при томе тачно прецизира све што je потребно за правилан састав и израду пресуде. То исто важи и уколико се тиче сређивања „досијеа“ и састава одговарајућег писменог акта у случају када се предмет по жалби или ревизији шаље надлежноме вишем суду на одлуку. И у том погледу дакле, сада je улога странака друкчија него што je била пре ове реформе. 2. Што се посебно тиче правних лекова у грађ. суд. поступку, сматра се да су у овој области теориски нарочито значајне и практично важне следеће измене ранијих одредаба. а) Рок за изјаву жалбе против пресуде првостепеног суда сада по правилу износи месец дана. Изузетно пак, тј. због веће удал>ености домицила странака од места суда, овај рок може бити и дужи, нарочито у случају ако се њихов домицил налази изван Француске. б) У погледу могућности и претпоставки за изјаву жалбе сада се не прави разлика између појединих видова тзв. претходних или препараторних судских одлука односно пресуда, тј. оних одлука којима се ре-

Paris р еНбПГУ Solus et Ro S er Perr.ot: Droit judiciaire privé, tome I,