Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

324

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шавају подедина спорна питања пре коначне или дефинитивна расправе дотичнога грађанскоправног спора a које су познате -под општим именом jugements préparatoires et jugements interlocutoires. То питање регулисано je тако што je изјава правног лека против свих таквих раније донетих одлука могућа по правилу само истовремено са Жалбом против коначне судске пресуде, тј. против оне пресуде којом се конкретни грађанскоправни спор решава у основи и целости. Напомшьемо да поменуте претходне одлуке немају ауторитет и снагу пресуђене ствари, пошто се редовно тичу само извесних питана од чијег решења, ипак више или мање, зависи изрицање одлуке о главној ствари. Оне се управо доносе пре изрицања пресуде о праву или правди (jugements avant dire droit). У овој области су изменама раније постојећих одредаба предвиђене такође и одговарајуће нове мере и санкције ради сузбијања евентуалних злоупотреба поменутог правног лека апелате, одн. сузбијања могућности његове изјаве само у циљу одуговлачења поступка. А странна која тврди да такав случај злоупотребе стварно постоји, дужна je то и да докаже. Одлуку пак о томе питању доноси надлежни суд другог стелена (тј. апелациони) (7), (8). V. Измене одребаба извршног поступка. У оквиру реформе о коjoj je овде реч извршене су такође и извесне знача јније измене и допуне појединих одредаба извршног права и поступка. Познато je да француски Code de procédure civile обухвата не само парнично већ и ванпарнично и извршно проц. право. Једна веома значајна измена у овој области грађ. поступка односи се на тзв. претходно или привремеио извршење. Тиче се управо могућности принудног извршења пресуда првостепеног суда које се могу побијати редовним правним леком, тј. ко je нису постале правоснажне и изврпше (на пример, претходна наплата досуђене тражбине ради нужног издржавања појединих чланова породице дужникове одн. извршеникове). Овоме привременом извршењу имало je и раније места, наравно под одређеним условима и претпоставкама, на основу свих видова судских пресуда

(7) У вези са овим и сличним правним терминима и изразкма напомлњемо да je француска правна терминологпја у области грађ. суд. поступка, као и у области процесног и тзв. судског права уопште, прилично особена и оригиыалыа. Ми cmq се пак овде у томе погледу служили и веома интересантним и корисним делима: A. Ferraud-CharmantLer: Petit dictionnaire de Droit, Librairie générale de droit et de jurisprudence, Paris; Jacqueline Bromberger: Petit dictionnaire juridique, са предговором Moro Giafferri, Librairies techniques, Paris.

(8) Иначе, поменуте гзв. претходне или препараторне судске одлуке а лосебно оне којима се по закону прејудицира коначна одлука суда о главном захтеву странака (jugements interlocutoires), унеколико нас подсећају и на одредбе нашег Зак. о пар. пост, о тзв. међупресуди. Али се ова наша пресуда, исто као и тзв. делимична пресуда, у погледу правних лекова сматра увек као самосталча пресуда (в. чл. 318 и 319 Зпп.). V вези пак са тим. овде такође треба напоменути: да се терминологија фран. грађ. проц. права појамно и суштински знатно разликује од одговарајуће наше правке терминологий е. Она je и сада углавном онаква каква je била чак и пре више од једног столећа; док je наш правки односно српскохрватски језик у томе међувремену остварио заиста једну „изванредну еволуцију“. Због тога, и један потпуно адекватан и тачан превод појединих појмова и израза односно термина није увек могућ ни лак. То je, узгред буди речено, такође примећено у вези са службеним преводом извесних међународних правних аката са француског на српскохрватски језик. В. о томе поближе у веома интересантном и поучном чланку проф. др Сингале Триве: Нова Хашка конвенција о грађанском поступку, „Наша законитост*', број 3 —4, Загреб, 1963, ст. 114 и сл.