Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕФОРМА ФРАНЦУ СКОР ГРАЂАНСКОГ ПРОДЕСНОГ ПРАВА

325

како претходних тако и коначНих. Али je - због недовольно прецизности иостојећих законских одредаба и текстова или због њиховога погрешног схватаньа и неразумевања приликом практичног спровођења ове врете извршеньа често долазило до веома сложених и бројних неспоразума и спорова. То извршенье je било стварни лавиринт и творац разних тзв. инциденталних спорова који настају у току и поводом судског извршног поступка како каже проф. Солис. Зато je и поступак по коме се спроводи ово привремено или претходно извршење посебним законским прописом потпуно прерађен, сједињен и упрошћен и учињен приступачнијим и бољим у сваком погледу. Нови режим или начин спровођења овог извршења пружа како се наводи озбшьне и сигурне гарантије и препреке против евентуалних произвольности и злоупотреба поменуте процесноправне установе. Ради тога je сада дужнику одн. извршенику признато и право да путем посебног спора (тзв. procédure de cantonnement) тражи по потреби и посебно олакшање свога положаја. И то; ограничением или смањењем стварног дејства и обима принудног извршења или обезбеђеша спроведеног на његовој имовини (на пример, у случају када je ради обезбеђења неке релативно незнатне и мале тражбине стављена забрана на целокупно потраживаше извршениково по текућем рачуну код неке банке и сл.). Ова установа, за коју се каже да je у пракси показала добре й повольне резултате, слична je установи нашега југос. извр. поступка познатој под именом извршења ради претходног испуњења. Уствари, овај вид или облик извршевьа представльа посебно средство обезбеђења поверилаца (9). VI. —■ Коначна опажања и закључци. Поред оних ко je смо овде посебно приказали и: истакли, новом реформой франц. грађ. проц. права предвиђене су још и извесне друге, такође веома значајне мере и устаыове из области грађ. поступка како парничког тако и ванпарничког и изврпгног. Све су оне пак већ до сада више или мање повольно утицале на изградњу и развитак франц. грађ. проц. права и правосуђа, односно грађ. суд. поступка. Она je својим дејством несумњиво допринела да тај поступак буде: ефикаснији, бржи и мање формалистики. У томе je управо највећа практична вредност ове реформе и њен стварни значај. Када je реч о процесном праву и његовим формалностима и формама, треба увек правити разлику између одређених, законом установльених правних форми и тзв. правног формализма. Наиме, законом предвиђене правке форме су установление да служе као једно од нужних оруђа и средстава у борби за право и законитост, тј. за заштиту права и интереса човека и грађанииа као странке у извесном судском поступку; док тзв. правки формализам најчешће смета брзом и успешном остварењу те займите и представльа у ствари неку врсту злоупотребе датих законских овлашћења и могућности и самоволье. У томе смислу, целисходне правне форме се често мовольног рада и поступаша, а законом одређене процесне правне форме постоје и треба да постоје, баш ради сузбијања евентуалних произвольности и самоволье. У томе смислу, целисходне правне форме се често

(9) В. о томе ближе у нашој књизи: Основи извршног поступка са стеча]ним поступком и принудном ликвидацијом предузећа, Скопље, 1956, е. 222 и сл.