Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

JABHA И МЕШОВИТА ПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕЋ.А У УАР

331

у том периоду није много одступао од општег правног режима ових друштава. Статути друштава нису садржавали никакво право „вета“ које држава себи обично придржава, нити je број места представника државе у управном одбору био несразмеран са њеним учешћем у капиталу. Акције су се слободно котирале и преносиле. Са оријентацијом државе на јавни сектор као главки ослонац, нарочито после искључења страног капитала, мегьа се и правки режим мешовитих друштава. Промене које су уследиле у статутима ових друштава огледале су се у увођењу унутраппье контроле одговарајуће дирекције преко представника у управном одбору. У друштвима где држава учествује бар са 5% капитала мора бити бар један представник. У друштвима где учешће државе досеже или прелази 25% друштвеног капитала, председник управног одбора, на чији избор држава има пресудан утицај, има право „вета“ на одлуке одбора. Раније смо већ указали на ограничевьа у погледу могућности поседовања акција од стране приватних лица у одређеним мешовитим друштвима (ограничење на износ од 10.000 е.ф. по лицу уведено Законом бр. 119 до 20 јула 1961). За разлику од уобичајених правила, акције државе у мешовитим друштвима УАР су преносиве и предмет трговине у сагласности са чл. 5 Закона бр. 20 о економским организмима, односно чл. 13 и 31 новог Закона бр. 60 од 29 априла 1963 о јавним установама (заводима) и промету. Ово треба повезати са правом јавних установа (дирекција, завода) да врши умашење или повећање капитала друштава у којима учествује или да повећава од вишка прихода једног друштва или предузећа кредите других друштава и предузећа у његовој надлежности (чл. 2 и 24 Закона бр. 60 од 1963 и Закон бр. 20 од 1957). Значи покретач располагала државним акцијама у мешовитим друштвима не мора или штавише по правилу и неће бити профит већ други разлози економске политике коју води онај организам који учествује у овим друштвима у име државе (улагавье у дефицитна друштва ради њиховог јачања или из других разлога). Граница између мешовитих и чисто државних акционарских друштава није, бар теоријски, поставлена чврсто. Државна акционарска друштва су остала отворена за приватан капитал, мада практички ова могућност није коришћена од стране приватног капитала. Значи могуће je гьихово претварање у мешовита друштва a теоријски се допуштала могућност и претвараньа у чисто приватна друштва (7). Најновијим прописима учињен je корак даље у национализацији којим je обухваћен удео приватног капитала у мешовитим друштвима. Обухваћено je 281 предузеће индустрије и транспорта. После ове национализације државни сектор обухвата 80% индустрије (8). Y погледу правног статуса јавна (државна) акционарска друштва, у ствари државна предузећа која су задржала или основана у форми акционарског друштва, показују , знатна одступања од општих правила за ова друштва. Ова одступања с правом постављају питанье, као и код сличних покушаја у француском праву може ли се уопште говорити о акционар-

(7) Види наведени чланак Колиа; (8) Види Закон бр, 72 од 19R3.