Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

332

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ским друштвима. Одступања су најосетнија у погледу правила оснивања, престанка, органа друштва, статуса персонала и имовинског режима добара. Тако, према чл. .2 Закона бр. 26 од 1954, за осниванье акционарског друштва захтева се најмање 7 лица и уговор о друштву, као акт који претходи издавању дозволе (чл. 4 мењан Законом 155 од 1955, као и чл. 40 Трговачког законика). Изузетак се предвиђа за друштва чије акцизе нису понуђене јавном упису. У том случају je довољан аутентичан акт свих оснивача који садржи споразум о удруживању, статут и изјаве одређене по закону (чл. 5 поменутог закона). Када je држава једини акционар нема уговора о друштву, а одредба о постојању најмање 7 лица нема сврхе. На другој страни и сам поступай оснивања се мења. Општа правила египатског трговачког права усвајају у суштини систем дозвола, тј. законом су утврђени услови под којима се може основати акционарско друштво (видели смо мало пре, 7 лица, акт одређене садржкне, испуњење одређених услова у погледу улога, итд. чл. 1 поменутог Закона). Ако су ти услови ■испуњени, 'државни орган који je надлежан за издавање дозвола мора исту да изда. Право оснивања друштва под одређеним условима je унапред дато -лицима ко ja испуне те услове. Државни орган само проверава њихово посте јање. Супротно овоме, у друштвима у којима je држава j едини акционар држава се јавл>а и као оснивач. Државни орган односно пој едини организми (дирекције), за поједине гране привреде управним актом оснивају друштво, a овлашћене су да га таквим истим актом укину или припоје неком другом постојећем друштву или да му измене статус, тј. да промене форму друпхтва (чл. 25 Закона бр. 60 од 1963, као и ранији закони: чл. 3 Закона бр. 265 од 1960 и Закон бр. 20 од 1957). Овде се при оснивагьу у суштини примењује нормативни систем. Не мења ствар што се капитал утврђује у виду акција и што друштво остаје отворено за прилив приватног капитала. Док до тога не дође у ствари и немамо акционарско друштво већ јавно (државно) предузеће. Неки су овакво друштво до уласка приватног капитала (а у пракси приватни капитал није показао велику жељу за оваквим учешћем) називали ~акционерским, друштвом у суспензији (9). Непостојатне више акционара аутоматски повлачи други проблем питање најважнијег органа друштва, скупштине акционара. У Француској je овај недостатак у национализованом сектору јавних предузећа'Уклопл>ен стварањем других органа, као што су „национални савет“ имеповани од стране државе из реда компетентних лица или стварањем трипартитних органа од представника различитих интереса (радника, потрошача и државе). Прайса у УАР пошла je другим путем. Уместо стварања посебних органа, права скупштине акционара дата су управним одборима организама (диреклцја) или државним орг:, гима који су друштво основали и врше над њим контролу односно која у друштву учествује капиталом у име државе. Тако Законом бр. 139 од 10. Vin. 1961 у погледу Друштва за извоз памука поверава се управним одборима административних органа и управним одборима јавних организама (дирекција) који учествују са капиталом у друштвима за извоз памука

(9) Коли: нав. чл.