Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

JAB НА И МЕШОВИТА ПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕКА У УАР

333

..права генералке скушптине или трупе акционара“ и то чак и у погледу мењања статута акционарског друштва, фузије друштва или предузећа и претварања сваког друштва или предузећа, укључујући и индивидуална, предузећа, у акционарско друштво. Ово решење, примењује Закон бр. 36 од 18. I. 1962 на један општији начин на сва јавна (државна) акционарска друштва. Овај закон не набраја лимитативно права која се преносе већ наводи као ~нарочито“ цраво потврде биланса рачуна добитака и губитака я промене статуса друштва. Вршење наведених права било je ограничено до 31. XII. 1962. Правило, да управни одбор организма односно јавних установи (дирекција) врши, у односу на друштва која обједињава, овлашћења скушптине акционара по Закону о акционарским друштвима (наведени Закон бр. 26 од 1954), утврђује се у дефинитивном чл. 25 Закона бр. 60 од 1963 о јавним установама (дирекцијама) (10). Јавни оргаыизми (дирекције) располажу и другим правима контроле у односу на акционарска друштва која су основала односно која су под гьиховом контролом или у којима учествују. У јавним предузећима поставив се и проблем статуса радника и службеника, нарочито оних са вишим звахьима. Да ли су они јавни службеници или подлежу ошптем режиму трговачког права (11)? Законодавство УАР решило je ово питање посебним декретом (бр. 1598 од 1961). Решење које усваја овај декрет није отишло даље од сличних примера у другим земљама које су спровеле национализацију појединих сектора привреде. Постављање функционера на руководећа места у предузећима чији je доходах 1500 и више е.ф. годшшье врши се декретом Председника Републике (чл. 8 поменутог Декрета).'Значи да се ова лица подвргавају режиму који се примењује на јавне службенике (слична дискусија се водила и у нас у погледу директора предузећа по прописима на снази до доношења новога Устава). Декретом се именују и 5 од укупно 7 чланова управног одбора друштва, док преостала два члана радници и службеници бирају непосредно као своје представнике. Декретом се именује и председник управног одбора. Овим се под режим јавних службеника сврстава претежни део руководећих кадрова, што се противи трговачком карактеру који прописи теже да дају државним предузећима односно акционарским друштвима са државом као једним акционарем. У погледу капитала друштва који у име државе улажу одговарајући завни организми (дирекције) примењују се ошпта правила трговачког права о друштвима али не до краја доспедно. Мада се допушта извршегье на имовини друштва, стечај се само теоријски може замислити у погледу имовине где je држава једини акционар. Воде се дискусије о допустивости стечаја јавних предузећа и о правном режиму њихове имовине. Схватања нагињу посебном режиму који би пре одговарао јавном домену, бар што се

(10) Правило je било еадржано и у ранијем Закону бр. 265 од 1960 који je укинут наведении законом од 1963. Taj закон предвиђао je и представништво на скупштини друштва „сразмерно учешћу капитала“ у мешовитим друштвима ако je то учешће 2,We или ките чл. 5.

(11 Ово гшташе се узима као један од елемената у дискусији око трговачког карактера он их предузећа, као аргумент за и против одређивања наведеног карактера .