Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

334

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тиче стечаја, но имовинском режиму трговачког права. Насупрот томе, у погледу јавних организама, закон ову имовину. карактерише као „приватна добра државе“ (чл. 19 Закона од 1960) (12), У сваком случају стечај се практички не примењује на ова друштва, 11. Јавна привредна предузећа у форми установа. — У погледу новостворених форми право УАР налази се такође на путу ошптих тенденција у области статуса национализоване индустрије. Заједничка карактеристика тих тенденција, без обзира на друштвени систем земље која спроводи национализацију, јесте тежња да се национализована предузећа, као и неке установе које имају карактер јавне службе, ослободе у што већој мери административних обележја које им намеће државно руковођење и да им се да трговачки карактер. Да се ньихов правки статус подвргне што je могуће више, па и потпуно, општим правилима трговачког права насупрот јавном праву чији печат им даје државна својина, посебно државно руковођење овим предузећима и установама. Две су форме које привлаче наш интерес: „јавне установе индустријског или трговачког карактера“ и „јавни организми“ (раније' „еконоыски организми") односно према најновијем Закону „јавне установе“ (Закон бр. 60 од 1963). Форма „јавне установе индустријског или трговачког карактера“' коришћена je најчешће у јавним службама односно привредним делатностима које имају карактер јавне службе. Ређе je коришћена и форма „организма“ (првобитно под називом „економски“ да би се данас прешло на израз „јавнп организам“ односно по последним прописима поново на „јавне установе“). Ова друга форма користи се претежно за виша привредна уједшвења појединих грана индустрије која се, слично нашим некадашњим дирекцијама, појављују као координационо и оперативно тело (можемо слободно рећи, административно-оперативна руководства) које и само на одређени начин учествују и непосредно у привредној активности. Попут других земаља и УАР je низ привредних делатности које имају карактер јавне службе и у непосредној су режији државе, организовао у наведеној форми установе или организма. Тако, као установа наведеног типа организован!-! су железница, ПТТ, националне штампарије (13). У форми организма организовано je руковођење бившом Сеуцком компанијом и пољопривредним удружењем (14). Статус ових јавних предузећа био je доскора регулисан Законом бр. 32 од 31 јануара 1957 о статуту јавни* организама, као и Законом бр. 265 од 19 јула 1960 о јавним организмима који обављају економску активност. Оба ова закона стављена су ван снаге Уводним законом за Закон бр. 60 од 29 априла 1963 о јавним установама (15). Овај последгьи Закон регулише у, првом реду правки положај, установа

(12) У та „приватна добра државе" у јавним установама (дирекщдама, односно бившим организмима) спада и капитал којим ове учествују у предузећима и друштвима и вишак прихода од њихове екпслоатације (чл. 5 наведеног Закона од 1960),

(13) Закони бр. 366 од 1956, Закон од 26. УШ. 1957 и Закон бр. 312 од 1956. (14) Закони бр. 285 од 1956 и 146 од 1957 и Закон бр. 367 од 1956,

(15) Превод годе потпуно адекватан jep француски израз „établissement" из текста који je коришћен, значи и радњу, завод, а шире и Јавно предузеће.