Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
JABHA И МЕШОВИТА ПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕЋА У УАР
335
(односно завода) који се јављају као виша удружења предузећа појединих грана привреде. У ствари, не регулише само положа) дирекција већ садржи и низ битних одредби о самим јавним предузећима обухваћеним овим дирекцијама. Правки режим јавних предузећа организованих у форми јавних установа трговачког или индустријског карактера одговара приближно режиму наших установа са самосталним финансирањем. До доношења најновијег Закона о „јавним установама“ (бр. 60 од 1963), који у прелазним одредбама обухвата под свој ошцти режим (јавних установа) и установе индустријског или трговачког карактера (16). Правни режим ових установа je био следећи:,оне су имале статус правних лица са својом посебном имовином, финансијском самосталношћу и својим органима именовании од стране државе. Укинути Закон бр. 32 од 31 јануара 1957 предвиђао je у чл. 20 да се добра „јавних организама“ сматрају јавним добрима, сем добара организама који обављају трговачку, индустријску или пољопривредну делатност која се сматрају јавним само ако то изричито предвидя декрет о оснивању или уколико су стварно намењена јавној употреби. Значи да су добра јавних предузећа основаних у овој форми (јавних установа) изузета из режима јавних добара (domaine public) и подвргнута режиму „приватних добара државе“ односно режиму грађанског и трговачког права, као што je то изричито нагласио нови Закон од 1963. У правној теорији УАР изражено je схватагье да je имовина ових установа увек намењена јавној употреби, а да je законодавац хтео само да каже да треба правити разлику између имовине кој a je подложна принудном извршењу и имовине ко ja то ни je (17). Значи да имовина установа индустрий ског, трговачког или пољопривредног карактера по правилу подлеже принудном намирењу. Као органи управљања јавним установама трговачког или индустријског карактера јављају се управни одбор и администратор. Начин избора чланова овог одбора и администратора утврђује се декретом о оснивагьу (Закон бр. 32 од 1957, чл. 6). Нови Закон бр. 60 од 1963 предвиђа управни одбор и аеговог председника чији избор и састав се такође увтрђује декретом о Ьснивагьу (чл. 6 новог Закона). Мада je ово у суштини систем административног управљања привредом, неки ранији текстови о оснивању појединих установа индустријског или трговачког карактера наглашавају потребу да се управљање обавлаа на трговачки начин (чл. 6 Закона бр. 146 од 1957 о Суецком каналу) или потребу да се управљање „ослободи“ административних институција примењивих у државним службами“ (наведени текстови о оснивању јавних организама за железницу, ПТТ, штампарију я ~пољопривредни организам“). У овом погледу, значајну новину унео je Закон 32 од 1957 који прихваћа и нови Закон бр. 60 од 1963 у чл. 5 предвиђајући да саме установе доносе унутрашња правила која регулишу активност,
(16) Прелазне одредбе чл. 33 и 34, с тим што ће Председник Републике посебним декретом одредити ко je ће се од ових установа сматрати као Јавне установе у смислу новог Закона.
(17) Коли: нав. чл.