Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

управљање, располагайте имовином као и питање рачуна установе, наравно у оквирима законских одредби и декрета о оснивању. У погледу општег система управљања привредом, рад ових јавних предузећа, основаних у форми „јавних установа индустријског или трговачког характера“ обавља се, као што смо у уводу поменули, у систему административног руковођења привредом. Предвиђена je строга претходна контрола свих важнијих одлука органа управљања кроз сагласност надлежног министра. Такође постоји и накнадна контрола (a posteriori Ј путем одобравања завршног рачуна и рачуна добитака и губитака односно биланса установе. Међутим, најјачи вид овог административног управљања испољава ce свакако y подређености ових установа, као и свих јавних предузећа, административнооперативним органима образовании у виду виших привредних обједињења (дирекција) названих првобитно „привредним организации ама“, затим „јавним организмима“, да би новим законом биле обухваћене општим појмом „јавних установа“. Преостали део наших излагања биће посвећен овим „дирекцијама“, односно „јавним установама“ које су свакако данас најважнији беочут у управљању привредом УАР. Ш. Виша уједињења јавних предузећа (дирекције „јавне установе“, „јавни организму.“, „економски организму“). У уводном делу смо указали на значај који за развој и управљање јавним сектором привреде УАР имају „јавни организми“ односно „јавне установе“, у ствари дирекције државних привредних предузећа Koie се јавл>ају као административно-оперативна руководства египатског привредног система. Закон бр. 20 од 1957 који их први уводи, био je само почетак њиховог развоја. Предвиђен првобитно као Јединствен „економски организам“ (дирекција) за све инвестиције државе у привреди и као орган усмеравања и надзора у јавном сектору привреде, претвара се у облик вишег привредног. уједињења у руковођењу појединим гранама привреде под новим називом „јавни организам са економском делатношћу“ (Закон бр. 265 од 19 јула 1960 који ставља ван снаге Закон бр. 20 од 1957). Уследило je стваранье низа организама. То je имало за последицу да je декретом бр. 1899 од 16 децембра 1961 и декретом бр. 300 од 28 децембра 1961 створен Виши савет јавних организама у који су ушли сви министри из ресора у којима постоје организми, као и Председник и Потпредседник Републике. Ових организма je у то време било 39, распоређених на 13 различитих ресора. Неки од ових су се показали врло гломазни, са претерано великим бројем предузећа. Тако je „јавни египатски организам за конструкцију (изградњу) и предузећа“ који je обухватао 73 јавна предузећа декретом бр. 3221 од 1962 подељен у три организма. Најзад, најновији Закон бр. 60 од 1963 одређује или боље речено мења постојећи режим јавних организма и уједно им меньа назив у „јавие установе“. За разумевање характера јавног привредног сектора УАР и положаја јавних предузећа од битног je значаја знати статус ових „јавних установа“ односно дирекција која се јављају као виша привредна уједињења. Задржаћемо се на њиховом садагшьем нравном стат>’су, указујући где je то