Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

потребно, на ранија решења како би се виделе промене које су се одвијале у протеклом периоду од њихове појаве 1957 до данас. Јавна установа (организам, „établissement public“) оснива се декретом председника Републике и има својство правног лица, са посебним буџетомг сачшьеним према трговачким обичајима односно као за трговачка друштва. Делатност јој може бити индустријска, трговачка, пољопривредна, финансијска и кооперативна (задружна). Самим декретом се одређује назив г седиште, делатност, капитал (имовина), органи управљања и зависност према надлежном министру (у чији ресор спада), a најновији прописи додали су овоме и јавне функције које ће овакав организам вршити (18). Своју делатност ове установе обављају било директно, било посредством акционерских друштава или кооперативних удружена под њиховом контролом (чл. 2 Закона 60 од 1963, Закони бр. 265 од 1957 наводе и учешће, односно прибављање акција других друштава. Навођеше међу задацима оснивања трговачких, односно акционарских друштава и куповање акција постојећих. друштава je елеменат који je навео египатску доктрину да ове установе, уствари дирекције које врше функцију административно-оперативних органа, сматрају и саме као субјекте трговачког права, као трговце у смислу трговачког права. Ово из разлога што се наведени задатак као и учешће на берзи сматрају трговачким актом који даје свойство трговца (19). Овце се намеће поређење са трустом совјетског права. Труст, мада такође административно оперативни орган, јавља се као носилац имовинских. права и, без обзира на интерне промене у правцу осамостаљивања гфедузећа у оквиру хруста, труст je нравно и данас основна форма јавног, односно државног предузећа у СССР. Сличност се намеће и када се упореди статус имовине јавних установа односно организама (дирекција) УАР и труста у СССР или наших бивших дирекција. Ова сличност произстиче из самог административног метода управљања привредом у целини, метода који je изгледа неизбежан у неразвијеним земљама у прелазном периоду ка индустријализацији и стварању новог привредног система и ослобађања капиталистичких метода привређивања. Имовина или капитал јавних установа (организама), како je закони УАР називају (напоменули смо да je још јак утицај наслеђених форми, отуда израз „капитал“) састоји се из; учешћа државе у капиталу удружених друштава или предузећа и из фондова додељених установи односно организму од стране државе (чл. 15 новог Закона, слично и Закон бр. 20 од 1957). Интересантно je да законски текст разликује имовину односно капитал од средстава установа односно организама, па у посебном члану 16 набраја као средства: вишак прихода над расходима друштва и кооператива (задруга) и обједињених предузећа; зајмове; кредите добијене од државе и приходе из делатности или услуга пружених уједињеним друштвима, кооперативама и предузећима. Ови приходи односно вишак прихода над расходима води се на посебном рачуну у Централној Банци са којим

(18) Чл. 1 и 3 Закона 60 од 1953, а исто чл. 1 Закона 265 од 1960 и чл. 1 Закона 20 од 1957.

(19) Види Коли: нав. чл. in fine.

ззт

JABHA И МЕШОБИТА ПРИБРЕДИ A ПРЕДУЗЕЋА У УАР