Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

338

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

установи (организма) може да располаже до висине кредита који je одобрен њеном буџету (у оквиру националног буџета). Евентуалне дефиците покрива ресорни министар док вишак преко висине одобреног кредита иде у буџет (3. 18). Претходно смо већ рекли да се добра установе односно организма сматрају „приватним добрима државе“ (чл. 18 и 19 Закона 60 од 1963. И према Закону 265 од 1961 и Закону 20 од 1957 такође вишак прихода над расходима, сем резерве и средстава за нове пројекте, уплаћиван je у. државну 6лага j ну). Из свега произилази да се добра ових установа (дирекција) сматрају као државна имовина а да се саме установе јављају истовремено и као привредне организације у ширем смислу виша привредна удружења и као државни органи у привреди који врше. одређена овлашћења (према утврђеним задацима) у односу на државну имовину која им je поверена у виду „капитала“ и коју могу да улажу у постојећа или да оснивају нова акционарска друштва односно предузећа. Разликовање на капитал односно добра и на приходе установе (дирекције) које чини закон нема у оваквом нравном режиму државне имовине , неки већи правни значај. Мада има посебан рачун, витка прихода, установа односно организам дирекција) љиме располаже само до висине одобреног буцета. Могло 6и се схватити да je намера законодавца била да обележавањем дела, имовине капиталом а другог дела приходом установе односно организма подвоји режим ових делова имовине, подвргавајући такозвани „капитал“ строжијем режиму који би био изузет до извршења. Но, за потврду оваквог резоновања немамо податке из праксе УАР, док се теорија још није осврнула на ово питање. Као органи јавне установе (дирекције) јавл>ају се управни одбор и председник управног одбора a именује се и генерални директор. Управни одбор се сматра највишим органом и доноси све одлуке неопходне за остваревье цшьа (како Закон каже, поверено му je „управ.љање, брига о делатности и економији“), а као нарочита овлашћеша наводе се: доношење унутрагшьих правила, одлучивање о финансијским, административним и техничким питањима „без ограничена од стране државне администрације“, одлучивање у радним односима (именовање, унапређење, отказ, утврђивање плате, пензије, према општим прописима), потврђивање годишњих буџета, проучавање сваког питања које спада у ньегову надлежност, потврђивање периодичних извештаја о стану тржишта рада и финансијској ситуацији (чл. 7 Закона од 1963). Закон предвиђа могућност делегирања надлежности посебном комитету који одбор може да образује или председнику одбора или генералном директору. Посебни задаци могу бити поверени и пој единим члановима одбора. За пуноважност одлука доволша je проста већина и обичан (50%-ни) кворум. У случају поделе гласова одлучује глас председника. Председник управног одбора (савета) представља установу (организам, дирекцију) пред трећим лицима и пред судом и одговара за испуњене задатака министру економије. Он руководи у становом под контролом надлежног министра а може пренети нека или више својих овлашћења на једног или неколицину директора (чп. 8 и 9). У овоме се испоставља. систем