Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАВЕШТАЊЕ У ДУШЕВНО НЕНОРМАЛНОМ СТАВЬУ

345

coma uraemicum, coma thyreotoxicum etc.); при разноврсним оштећењима свести услед повреда или болести, такође у ропцу (агонији); в) завешталац je неспособан за расуђивање и одлучивање. 2) „Завешталац који зна да чита и пише може направити тестамент на тај начин што ће исправу коју му je неко други саставио својеручно потписати у присусгву два сведока изјављујући пред љима да je то његов тестамент. Сведоци ће се потписати на самом тестаменту, а корисно je да се назначи гьихово својство сведока“ (чл. 69). Правоваљаност оваквог тестамента доведена je у питагье: а) ако завешталац није својеручно потписао, а то ће бити ако се није описменио или je постао неспособан да се потпише (случајеви горе под 1 б), или je сада неспособан за расуђивање и неспособан за одлучивање; б) ако завешталац није својеручно потписао у присуству два сведока изјављујући пред њима да je то његов тестамент. Ко не може бити сводок одређено je у чл. 73. 3) „Тестамент може завештаоцу саставити по његовом казивању судија среског суда, који ће претходно утврдити идентитет завештаоца. Пошто завешталац овакав тестамент прочита и потпише, судија ће потврдитм на самом тестаменту да га je завешталац у гьеговом присуству прочитао и потписао“ (чл. 70). а) Судија ће најпре утврдити идентитет завештаоца, ако то чини помоћу сведока, исти морају бити веродостојни, и најбоље je да су испитани у присуству завештаоца. б) Од судије састављени тестамент завешталац мора прочитати и потписати, ако пак није у ставьу да прочита тако састављени тестамент, чл. 71 наређује: да he тако састављени тестамент судија „прочитати завештаоцу у присуству два сведока па ће онда завешталац у присуству истих сведока тестамент потписати, или ставити на њега свој рукознак, пошто изјави да je то н>егов тестамент. Сведоци he се потписати на самом тестаменту. Судија ће на тестаменту потврдити да су све ове радње извршене“. в) Завешталац ако није у стању да прочита он мора схватити садржину прочитаног, што неће бити случај ако je неспособан за расуђиван.е (душевно болестан, душевно поремећен, ненормалне свести, и тел. као под 16). Ш. Душевно оболели. Неспособност за расуђивање а с тим и неспособност за одлучивање постоји код следећих душевних обољења (psychosis): 1) манично-меланхолично душевно обољење (psychosis maniacodepressiva) састоји ce из маничне фазе, слободног интервала те меланхоличне фазе ( Ibid . с. 362 и д.). Кад je изразита фаза обољења у манији због суманутих идеја величине, бујице мисли, интрапсихичког немира, еуфорије и тел., неспособан je за разуђивање, а у леланхолији, убог суманутих идеја ништавила, сагрешења, спорости мисли, интрапсихичког кочења дубоког афекта жалости и сугестивности, такође су неспособни за расуђивање. У слободнол интервалу, кад су без симптома душевног обољења, онда су способни за расуђивање. Најтеже je проценити болесникову способност