Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

би се стога могло да говори о обогаћењу без основа стипендиате према даваоцу стипендије с обзиром на основ који није остварен. Стипендиста je завршио школовање и стекао више квалификации е и тиме испунио оно што се жели постићи давањем стипендије. Дакле, циљ давања стипендије je постигнут. О обогаћењу без основа могло би да се говори у случају неиспуњења обавезе из предуговора о раду. У конкретном случају стипендиста je једнострано раскинуо предуговор о раду није испунио своје обећање. Зато га давалац стипендије мрже да гони и тужбом због обогаћења без основа тзв. condictio causa data causa non secuta jep њој има места и у случају једностраног раскида уговора, пошто уговора више нема „очекивани успех ради кога je стипендија дата осујећен je [...]“. Међутим, сматрам да не би требало ићи тим путем већ би требало захтев заснивати на неизвршењу утоворне облигације. Овај je бржи и једноставнији за повериоца. Према томе, уколико странке споразумом нису предвиделе обавезу стипендисте на повраћај износа примљених на име стипендије у случају да стипендиста на заснује уоггште радни однос или га пре утовореног времена раскине, давалац стипендије има права да захтева накнаду штете под претпоставком да стипендиста својом кривицом није испунио у потпукости или делимично своје обећање дато у уговору о стипендији да ће по завршеном школовању провести одређено време у служби даваоца стипендије односно у служби коју му одреди давалац стипендије. На стипендисти je да доказује да он није крив што није ступио на рад код давроца стипендије односно што није остао уговорено време код њега, те да обара захтев даваоца стипендии е за накнаду штете. Сматрам да je ово решење у складу и са начелима нашег новог Устава. У Уставу СФРЈ прокламовано je као једно од основних начела и начело слободе рада цоје значи да свако лице у нашем друштву има права да слободно бира како своје занимање тако и радну организацију у којој ће да ради. Нико се не може да натера да ради тамо где не жели да ради (чл. 38 Устава). Али исто тако у Уставу се налази и начело одговорности (в. II део Уводног дела Устава) које на подручју облигационог права поставља принцип одговорности како због неизвршења или непотпуног извршења преузетих обавеза-уговорних облигација тако и због проузроковања штете другом-деликтних облигација. Користећи начело слободе рада, стипендиста je раскинуо радни однос пре истека рока иако се уговором обавезао да ради код даваоца стипендије четири године. Он je тим актом повредио своју уговорну облигацију према даваоцу стипендије кода рађа његову уговорну одговорност обавезу да даваоцу стипендије накнади штету коју je овај претрпео његовим неостајањем на раду уговорено време. Према томе, одговорност за накнаду штете јавља се због делимичног неиспуњења обавезе стипендисте према даваоцу стипендије и она се састоји у плаћању одређене суме новца од стране стипендисте даваоцу стипендије и представља еквивалент претршьене штете.

Др. Љубиша Милошевип