Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАХСА

127

КРИВИЧНО ДЕЛО УГРОЖАВАЊА СИГУРНОСТИ

Првостепени суд je огласио окривленог кривим за кривично делоугрожавања сигурности из чл. 153 КЗ зато што je претио оштећеној, са којом je још од раније био у свађи, да he да je убије као и да heда побије и чланове жене породице и притом два пута опалио из пиштола типа „MG“ држећи исти уперен према жој. Решавајући по жалби окривљеног против наведене пресуде, другостепени суд je стао на становиште да у изложеном утврђеном чиженичном стажу нису остварени сви елементи крив, дела угрожаважа сигурности те да у раджама окривљеног не стоји крив, дело ко je му се ставља на терет с обзиром да je употреблено средство (пиштол». типа „MG“, који се не пуни бојевом муницијом већ специјалним капислама) објективно неподобно да угрози нечији живот или тело, при чему и изјава окривљеног оштећеној да he да je убије a такође и чланове њене породице губи карактер озбиљне претње када je после же следило пуцаже из пиштола који je сасвим неподобан да произведебило какву озбиљну последицу у односу на живот или тело. Околност да je окривл>ени оваквим својим раджама изазвао код оштећене страх, чак и јачег интензитета, не да je, по мишљежу другостепеног суда,, оваквом понашажу карактер озбиљне претже у смислу чл. 153 КЗ јер je за постојаже озбиљне претже потребно да се употреблении средством могла заиста објективно да угрози сигурности оштећене што у конкретном случају ни je уопште било могуће. Сав. врх. суд, решавајући по захтеву за заштиту законитости по овоме предмету, укинуо je наведену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновну одлуку. У својој пресуди Сав. врх.'суд стаоje на становиште да у конкретном случају сто je сви елементи крив, дела угрожаважа сигурности из чл. 153 КЗ због тога што по мишлежу овога суда за постојаже наведеног крив, дела није неопходно да je окривљени стварно мислио да оствари своју претжу као и да je средство којим je претио стварно подобно да се жиме неко лиши живота,. телесно повреди или да му се здравље наруши већ je довољно само тода je претжа по своме карактеру и с обзиром на конкретне околностн објективно подобна да изазове страх и осећаже пичне несигурности, угрожености или неспокојства. Све ово утолико пре што je објект овог кривичнг дела лична сигурност због чега се ово крив, дело и сматра као крив, дело против слободе и права грађана, а несумживо je да претже као што je ова која je у конкретном случају употреблена, повређују слобду грађана и жихово право на миран живот, тако да ce vr и претжа ове врете ноже сматрати као озбшьна претжа jep je подобна да у онога коме je упућена изазове уверење да може да буде и остварена и тиме створи осећање личне несигурности. У конкретном случају, према мишлежу Сав. врх. суда, претжа je управо била таква jep je окривлени поред изјаве оштећеној да he да je убије као и чланове жене породице join и пуцао два пута из пиштола „MG“, очигледно желећи тиме да жегова претжа буде озбилно схваћена и да оштећену на тај начин застрапш, што je и постигао с обзиром да je кривично дело учижено ноћу и да je пиштол „MG“ по своме сполном изгледу као и по звуку који производи при опалежу веома сличая правом пиштолу, тако да je оштећена услед тога могла да дође у стаже страха, препасти и личне несигурности, jep je под таквим околностима била убеђена да се жен живот, као и животи чланова жене породице, налазе у непосредној опасности. (Пресуда Сав. врх. суда Кз 89/62 од 21 новембра 1962. (1).

(1) Збирка судских одлука, гаь. УШ, св. 3, Веоград, 1962, одлука бр. 275, с, 37—39.