Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О 3НА ЧЕНЬ У МАРКСОВОГ ЕКОНОМСКОГ ДЕЛА

11

вања доводе на дуги рок, до промена самих структура и система друштвене производње. При том je одређивање фактора који представљају основпе покретаче система врло слично Марксовим одређивањима. Марксов смисао за историјско и његова историјска метода ко ja одбија чисту дескрипцију и позитивизам и захтева логички конциповану историју, тј. теоријски репродуковану стварност, тако да различити, привидно хаотични и међусобно неповезани односи и догађаји, добијају своје пуно објашњење и дубоко значење, већ дуже времена се сматра као ньегов највећи допринос друштвеним наукама и прихваћен je од низа школа и праваца. Али, тиме што су појединци економисти, ыемарксисти и читаве школе усвојиле као свој мисаони апарат низ Марксових методских принципа и ставова, Марксов утицај се природно морао испољити и у другим областима у области саме позитивна теорије и још даље, у утицају ове на примењену економију. На овом месту, не бисмо били у стању да изложимо све богатство овог утицаја на различите појединце, правде и дух који провејава у извесним школама савремене мисли. Можемо само констатовати да je у већини школа, можда у свима, које испитују целовитије механизам и законе капиталистичке привреде, утицај Марксове анализе капитализма врло велики. И то чак и код школа и покрета чији су се ствараоци изречно оградили од Маркса и његовог посредног или непосредног утицаја, као што je случај са енглеским економистом Џоном Мајнардом Кејнсом (John Maynard Keynes) творцем најзначајније доктрине и теорије која се бави економским проблемима капитализма кејнсијанизмом. Управо у Кејнсовом делу a још у већој мери у делу његових ученика и следбеника „посткејнсијанаца“ који се радикализирају у односу на Кејнса, Марксов утидај je јасан не само у општем заюьучку о немогућности спонтаног аутоматизма у кретаяьу капитализма и постојању унутрагшьих противречности привредног развоја у њему већ и у примени извесних, Марксу врло блиских концепата, при објашњењу међуусловљености појединих сегмената капиталистичке привреде. Марксов утицај се може пронаћи и у школама ко je су настале као реакција на заоштравање кризног циклуса и проблема акумулације у капитализму као што je школа стагнациониста и као што je школа институционалиста која баца тежиште на проблем приватне својине и приватнокапиталистичких институција, као кочниде привредног развоја и извора инхерентних противречности у капитализму. Марксов утицај се такође може наћи и у једном од најзначајнијих теоријских оријентација после Другог светског рата, у теоријама привредног развода. Нема готово ниједне варијанте ових теорија која у свом учењу не полази од извесних ставова које je Маркс формулисао на питањима проблема развоја капитализма у XIX веку. Зато извесни економисти дају Марксу једно од централних места у настајању ове теорије.