Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Најзад, о Марксовом утицају може се говорити и у примењеној економији која решава проблеме савремених капиталистичких држава. Нарочито се његово име повезује за оне радоне који, мада у новој форми и у ыешто измењеном, математском руху, настоје да прикажу капитализам у органској и цел овито ј вези токова друштвене репродукции е (на пример, input-output метода) и да у ту сврху користе Марксове шеме репродукције. Не мање су значајни радови из области економске социологије који ce често инспиришу поменутим Марксовим методолошким концептима у Марксовим изворним делима, пре света у Капиталу. Ово дело и данас служи као узор синтезе чисто теоријског истраживања са обиљем емпиричког материала из разних области друштвених наука историје, права, фипозофије, политике, итд. Посматрано у целини, могло би се зашьучити да je Маркс ако не у основи а оно у сваком случају врло присутан у савременој и модерној немарксистичкој економској мисли ко ja, Иако не може да прихвати, из разумл>ивих политичких, идеолопших разлога читаву целину његове мисли и све аене заюьучке, посебно оне који се односе на природу и судбину капитализма дубоко je прожета Марксовом анализом капитализма, у низу својих општих и специјалних теорија и области истраживања. Отуда je Маркс данас један од најчитанијих и највише проучаваних мислиоца чија су дела остала предметом најконтраверзнијих и најстраснијих полемика. Пошто je већ хшьадити пут оцењен као ненаучан и одбачен од стране грађанских идеолога и економиста-политичара, Маркс се снагом своје мисли, неодољивошћу својих закључака који се односе на природу капитализма, поражавајућом егзактношћу и далековидошћу својих научних прогноза стално и изпова намеће научној свести у капиталистичким земљама да би најзад нашао места и у гьиховим критичким анализама капитализма. 4. Поставлю се најзад питање каква je судбина и какав je значај Марксове економске мисли за социјализам, као практичен економски систем, као економска стварност ко ja се конципује и развија на основама, под претпоставкама, у условима који су били изван фокуса научне анализе Маркса. При разматрању овог питања треба узети неколико момената у обзир. Прво, позната je ствар да Маркс није писао, односно да je писао врло мало о социјалистичкој привреди; да je Маркс теоретичар капитализма; да би у основи његовог историјско-логичке и емпиричко-апстрактне методе свако уопштавање и дискутоватье о конкретним проблемима социјалистичке привреде било у његово доба непостојања социјалистичке праксе ненаучна и недозвољива спекулација. С друге стране, већ и површнија анализа Марксових економских дела (пре света Капитала и Прилога критике политике економије) показује да Маркс није био само теоретичар и критичар капитализма. Да je у сврху анализе капитализма изградио посебну економску методу и дао општу оцену стања грађанске научне економије свога доба које превазилазе по-