Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Сем ових постоје и други мање важни облици учешћа радника у економском животу Француске, док на плану социјалном не постоји ни један орган који би имао ширу надлежност. Још 1946 било je предвиђено стварање Националног савета за рад, али због низа разлога до његовог формирања није дошло. Са уским компетенцијама образована je Национална комиисја за питања радне снаге која води политику запошљавања домаћих и страних радника и стара се о пружању помоћи радницима. У оквиру Министарства за рад постоји и Врховни савет социјалног осигурања и Врховна комисија за породични додатак. Формиране су и посебне комисије за проучавање питања из области хигијене и безбедности при раду. Број постојећих комисија за разна питања чини се да je велик. Њихова улога није била до сада значајна с обзиром да долази до изражаја само код неважних питања те ће вероватно доћи до реформе садашње њихове структуре. Што се тиче синдикалних организација оне нису организовано укључене у рад законодавног тела. Синдикалним организацијама забрањено je непосредно учешће у организовању политичког живота. При организовању учешћа радника у јавним службама показао се безуспешним покушај, вршен у неколико наврата, образовала регионалних органа опште надлежности, прикључених органима јавне власти. Много више успеха постигнуто je у организации и раду специјализованих организама. Интересантно je даље поменути да радници нису заступљени у инспекции рада али je преко необавезних облика сарадње синдикат посредно повезан са инспекцијом рада. Слична по организации je и Регионална консултациона комисија за проблеме радне снаге. По карактеру своје организације издваја се јавна служба социјалног осигурања. Она има релативно оригиналну организацију. Наиме, приватним организмима, конституисаним у облику мешовитих друштава чији су управни савети изборног карактера, поверено je управл>ан>е службой социјалног осигурања. На потребу за оваквом организацијом указивали су, са једне стране, приватна инициатива у погледу формирања технике покривања ризика, а са друге стране, вероватноћа да ће учешће заинтересованих обезбедити боље управл>ање овом службом. Посебну врсту учешћа радника у организовагьу економског и друштвеног живота аутор види у њиховом учешћу у решавању индивидуалних и колективних спорова из уговора о раду. Међутим, жеља да у управл>ању судством у овој области учествују и представници рада и представници капитала рађа, сем добрих и лоша искуства. Пре свега, при решававьу индивидуалних спорова о раду реч je о изузетној јурисдикцији која не успева увек добро да функционише и поред опште јурисдикције; недовољно je правно знање и искуство изабраних судија; долази до сталних сукоба између представника рада и капитала; одлуке савета часних Лэуди, који су надлежни за решавање, бивају по жалби врло често измењене; коначно, и сами послодавци сматрају бескорисним лојављиване пред овим Саветом. За решавање колективних уговора о раду образовано су национална и регионалне комисије, саетављене од једнаког броја представника најрепрезентативнијих организација радника и послодаваца. Чланове комисија именује министар рада на предлог синдиката. Као облици решавања спорова из колективних уговора о раду предвиђени су посредовање и арбитралгни поступай. Међутим, предвиђени арбитражни поступай до данас није доживео практичну примену. У до сада поменутим облицима учешћа радника било je речи о учешћу у јавним, државним оквирима. Ван тих државних оквира дошло je до укључења радника у управљање неким предузећима или су закључени посебно споразуми са послодавачким организацијама о учешћу радника у