Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

258

АНАЈОТ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ности малолетника. Примењујући те одредбе Врховни суд закључује да je „сасиим У Духу наших позитивних проггиса да малолетници до 14 година не одговарају ни цивилноцравно већ да за н>их одговарају родитељи. Међутим, ако се ради о малолетницима изнад 14 година, погрешаю би било у имовинскоправном погледу исшьучити шихову одговорносг[.. Не проширујући ово питагье и на питагье одговорности родителе за деликтне радње своје малолетне деце, тј. на питан>е одговорности за другог, ja бих се ограничив само на питагье одговорности малолетника за штету коју je он проузроковао свој.см радњом. Изгледа ми неадекватним пут којим je пошао Врховни суд у решавању питагьа грађанске деликте одговорности малолетника у нашем праву аналогијом са малолетниковом кривичном одговорношћу. 2. Мислим да у нашем нраву има места потпуном рааликовагьу грађаноке деликтне одговорности од кризичне одговорности уопште тако и разликсвању како деликтне одговорности малолетника од његове кривичне одговорности (2). Грађанска деликтна одговорност значи одговорност једног лица за штету коју цроузрокује другом лицу својом радњом (односно нерадњом или пропуштањем). Бити одговоран за штету значи дутовати наннаду. Из чииьениде проузроковања штете другом лицу настаје обавеза да се она накнади. Кривична одговорност значи одговорност једног лица за извршено и скривљено кривично дело. Она повлачи за собом изрицање одређене кривичне саикције, казне. Услови за настајање једне и друге одговорности сасвим су различити. Једно лице he одтоварати за штету ако се није понашало ояако како би требало да ее понаша, ако je урадила нетто што није требало да уради, ако je пропустило нетто што није требало да пропусти. У случају грађанске деликтне одговорности узима се у обзир понашање апстрактно пажл>ивог човека у једној одређеној средини и према шему псреди понашагье лица које je проузроковало штету, и ако гьегово понашање одступа од понашања тог пажгьивог човека, он he бити крив за проузроковану штету и дуговаће накнаду. У случају кривичне одговорности полази се са других позиција: од конкретног односа учиниоца кривичног дела према самом кривичном делу у време његовог извршења, од његових психичких свој става и таквог психичког односа да му се учишено дело може да стави на терет, у кривицу. Према томе, кривична одговорност постоји ако je учинилац у време иэвршегьа кривичног дела био урачушьив и ако je био вин. Да би једао лице било кривично одговорно, потребно je да je било свесно значаја свога дела, да je могло управљати својом волјОМ у време извршења овог дела и да га je хтело односно да je пристало на гьегово наступање или je држало да he та моћи да отклони. Кривично дело je друштвено опасно дело за које je унапред предвиђена санкција. Грађански деликт првдставља радњу којом се наноси штета другоме и из које настаје обавеза накнаде. У цракси из исте радње једног лица може да настане и кривично дело и грађански деликт али то не

(2) в. др. Живомир Ђорђевић: Одговорност за штету коју причини малолетно лице, „Анали Правног факултета у Београду“, бр. I—2/62,1 —2/62, с. 136.