Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

259

мора да буде увек случај. То ће бити случај само онда ако je радњом цроузрокована штета која истовремено цредставља и друшшвеисюпаоно дело за Езоје je предвидена и кривична саикција (на пр. извршено убиство; из те радње једнот лица) настаје његова кривична и грађанска одговорност одговорност за наинаду имовинске и неимовивоке штете). 3. Као што je потребно разликовати грађанску деликтну одговорност од кривичне одшворяоапи уопште, исто тако би требало разликовати малолетникову грађанску одговорност од његове кривичне одговорности. У нашем старом праву (3) сматрало се да може да за штету одговара онај малолетник који има способност расуђивања и који je достигао одређено доба узраста. Способност расуђивања значи способност једног лица да схвати своју радњу, способност разумног поступања. У погледу доба узраста од када малолетник може да одговара за проузроковану штету разликују се Српски грађански законик и Аустријски општи грађански законик (новелирани текст). По СГЗ потребно je да малолетник напуни 7 година а по АГЗ (новелираном тексту) 14 година (када стиче ограничену пословну способност то су тзв. „недорасли“). И по СГЗ и по АГЗ важи за малолетнике испод седам одн. 14 година апсолутна цретпоставка да немају способност за раоуђиваље, те да не одтоварају за штету ко-ју другоме проузрокују оврјом радњом. Место њ-их одговарају шихови родителей односно стараоци. Наша данашња судска пракса неједнако поступа у питању грађанске деликтне одговорности малолетника руководећи ce правним правилима наших старих законика која нису једнака. Тако Врховни суд Србије примењујући нравна правила СГЗ (§ 807), стоји на становишту да je девојчица ca навршених 13 година одговорна за проузроковану штету, „jep je одрасла, има пуних 13 година и да je према томе била свесна своје радње [...]“ (4). Међутјм, Врховиј суд CP Словеније, примењујући правка правила новелираног АГЗ, закључује да малолетна лица до 14 година живота не одговарају за проузроковану штету (5). Исто схватање има и Врховни суд СР Босне и Херцеговине: „Тужеников син je у време када je тужитељ претрпео штету његовом радњом имао свега 13 година, па не одговара за штету“ (6). Врховни су Југославије у недавно донетим одлукама прихватио je схватање да малолетник до 14 година не одговара за проузроковану штету „пошто за њега као дете (није имао ни навршених 10 година живота) важи правка претпоставка да није био способен за расуђивање“ (7). У одлуци цитираној на почетку овога рада Врховни суд Југославије резонује да ~нема никаквог разлога не прихватити границе“ које je поставио Кривични зако-

(3) Миели се на Српски и Аустридски грађански законик. Општи имовински законик садржи другачида решења. Он у чл. 575 говори о „незрелод чељади“. За штету коду они проузрокуду одговараду лида кода су обавезна да такву чедъад пазе. Излази, дакле, да малолетници могу да одговараду за штету уколико поседуду спосооност за расуђивање без обзира на доба узраста, уколико, дакле, не долази у „незрелу чељад“. Овад законик ниде поставио границе узраста за одређивање лица кода спададу у „незрелу чељад“. (4) в. Збирка судских одлука, књ. I, св. 2, за 1956, с. 121 (5) в. Збирка судских одлука, књ. 11, св, 1, за 1957, с. 174. (6) в. „Правки живот", 6р. 5/1961, с, 83. (7) в. наш чланак: Учешће малолетника као оштећеног лица у проузроковању штете и подела штете између ньега и штетника, „Анали Правног факултета У Веограду“, 6р. с. 542,