Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

262

Против малолетника између 14 и 16 година који се називају млађи малолетници могу се изрећи само васпитне мере и мере безбедности а никакие казне (како оне које се могу да изрекну против пунолетних лица тако ни казна малолетничког затвора која се под одређеним условима може да изрекне против старијих малолетника, тј. оних између 16 и 18 година). Васпитне мере, напротив, могу се изрећи и против старијих малолетника тако да „Законик не прави никакву разлику између кривично одговорних и неодговорних малолетника у вези примене васпитних мера, тако да за примену и избор васпитне мере ово разликовагье на кривично одговорне и неодговорне није од значаја“ (10). Сем тога, ЗКП (чл. 454) прави разлику између малолетника против којих je изречена казна и оних против којих je изречена васпитна мера a који су својом радњом проузроковали штету ииз ко je je настала и њихова деликтна одговорност. Наиме, кривични суд може да обавеже на испуњење имовинскоправних захтева само оног малолетника против кога je изречена казна а не и оног против кога je изречена васпитна мера. То je један аргумент више да треба разликовати ове две врете одговорности и да се ретко оне расправл>ају на једном месту од стране кривичног суда. Поступал утврђивања једне и друге врсте одговорности je различит. Али се исто тако не би могли да сложимо да малолетници изнад 14 година треба да одговарају за проузроковану штету јер су они и ограничено пословно способни. („Могу да закључују уговоре о раду и да располажу својом зарадом.“) Изгледа нам да би данас требало разликовати малолетникову деликтну способност од његове пословно способности. У слови за утврђивање једне и друге способности су различи™. Деликтно способним малолетником требало би данас сматрати у нашем праву оног малолетника који je способан за расуђивање без обзира на године узраста, ограничено пословно способним оног малолетника који je напунио 14 година а потпуно пословно способним оног који je напунио 18 година. Пословна неспособност малолелника установлена je у циљу боље заштите интереса мололетникових. Али зато се не може да дозволи да се малолетник заклања за своју пословну неспособное! да би другоме причинно штету а он je у станьу да схвати недозвољеност свог поступка. Стога треба сматрати деликтно способним па дакле и грађанскоправно одговорним оног малолетника који je способан за расуђивање без обзира да ли je напунио 14 година или није и да ли je стекао ограничену или потпуну -пословну способност. 4. Разматрајући питање грађанскоправне деликтне одговорности малолетника дошли бисмо до следећих закључака: а) Данас има места грађанскоправној деликтној одговорности малолетника за проузроковану штету својом радњом (односно нерадњом или пропуштањем) другом лицу или његовој имовини. Ова одговорност треба да постоји у сваком случају када je у питању малолетник који je достигао такав душевни развој да може да схвати значај својих поступала без обзира на доба узраста, да ли je у питатьу дете, млађи или старији мало-

(10) Никола Срзентић и др. Александар Стајпћ: Кривично право ФНРЈ, Општи део, треће допуњено и измегьено издање, Београд, 1961, с. 395.